Knežević pozvao na ustanak ako Podgorica prihvati hrvatske uslove za EU, a dug prema Zagrebu vraćao bi prodajom bubrega

Milan Knežević našao je novog protivnika od kog kaže da Crna Gora treba da se brani - sopstvenu vladu. Proruski i prosrpski poslanik u crnogorskoj Skupštini ove nedelje pozvao je na „ustanak” ukoliko Podgorica prihvati osam uslova koje je Hrvatska postavila u pristupnim pregovorima Crne Gore sa EU. Govor se poklopio sa samitom Evropskog saveta u Briselu, gde je hrvatski premijer ponovio da Crna Gora mora da ispuni uslove ako želi da završi pregovore do kraja godine.

„Dići ćemo ustanak ako to urade. Da branimo suverenitet države, da branimo Prevlaku ako treba, ali ovaj put nećemo braniti Prevlaku od Hrvata, nego od Vlade”, rekao je lider Demokratske narodne partije. Njegov spisak „kapitulacija” je dug: brod „Jadran”, 17 miliona evra odštete, Prevlaka, imovina u Boki Kotorskoj i promena imena bazena „Zoran Džimi Gopčević”.

Zatim je usledio predlog koji će balkanski parlamentarizam dugo pamtiti. Hrvatska traži 2,7 milijardi evra za vojnu imovinu iz sukcesije bivše SFRJ - brojku koju je prošle nedelje pomenuo hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman. Knežević je „izračunao” kako da se vrati dug: Crna Gora ima 520.000 stanovnika, bubreg na crnom tržištu košta 50.000 evra, pa ako svako proda po jedan, skupiće se 2,6 milijardi, a za ostatak bi kavački i škaljarski klan pozajmili po 50 miliona evra. „I da uđemo u Evropsku uniju kao jednobubrežnici, celo stanovništvo”, rekao je.

Računica, uostalom, ne štima ni kao računica. 520.000 bubrega po 50.000 evra je 26 milijardi, a ne 2,6 - deset puta više od onoga što je poslanik rekao sa govornice. Ali govor nije bio o matematici.

Završio se rečenicom od koje i po balkanskim merilima zastaje dah: „Dao Bog da vas sve ukrcaju na taj „Jadran” i pošalju u Loru ili dignu u vazduh.” Lora je bivša vojna baza u Splitu, poznata po logoru u kom su devedesetih maltretirani i ubijani zarobljenici. To je poručio parlamentarnoj većini sopstvene države.

Knežević nije marginalna figura. Godinama je bio jedan od lidera Demokratskog fronta, koji se protivio ulasku Crne Gore u NATO i zalagao se za bliske odnose sa Srbijom i Rusijom. Bio je među optuženima za pokušaj državnog udara na izborima 2016. godine, a pravosnažno je oslobođen u februaru 2026. Hrvatska ga je u julu 2024. proglasila nepoželjnom osobom, zajedno sa predsednikom crnogorske Skupštine Andrijom Mandićem i tadašnjim potpredsednikom vlade Aleksom Bečićem - nakon što je Skupština usvojila rezoluciju o genocidu u Jasenovcu, Dahauu i Mauthauzenu.

Najlakše je govor otpisati kao folklor. Ali uslovi su stvarni, a hrvatski premijer je u Briselu jasno stavio do znanja da bez njih nema završetka pregovora do kraja godine. Tako Crna Gora stoji između suseda koji traži da se plate dugovi iz devedesetih i poslanika koji nudi celu naciju na crnom tržištu. A Makedonija, koja put ka Briselu zna napamet, može samo da pita: koliko će još balkanskih zemalja ulaziti u Uniju sa bilateralnim spiskom u ruci?