Jedina gimnazija u Debru, „28 Novembar", u prvom upisnom roku upisala je samo 32 učenika - od dostupnih 238 mesta. Brojka koja nije samo statistika, nego dijagnoza za budućnost jednog grada.

Raspodela je rečita: 7 učenika na makedonskom nastavnom jeziku i 25 na albanskom, od ukupno 44 prijavljena u prvom krugu. Za poređenje, lani su se u istom roku upisala 95 učenika. Iz škole kažu da očekuju veći odziv u drugom upisnom roku, zakazanom za 23. jun, sa smanjenim minimumom poena.

Ali nada u „drugi rok" je tanka uteha. Prazne klupe u Debru su direktna posledica nečega što svi gledaju, a malo ko glasno izgovara - mladi odlaze. Iseljavanje, preseljenje ka većim gradovima, i sve češći izbor srednjih stručnih škola u Skoplju, Tetovu, Ohridu i Strugi prazne male sredine.

Kad jedna gimnazija ne može da popuni ni šestinu mesta, to nije problem jedne škole - to je signal da ceo grad polako ostaje bez svoje mlade generacije. I dok se centralna vlast hvali reformama u obrazovanju, u Debru je pitanje mnogo jednostavnije i tužnije: za koga će raditi škola ako nema ko da sedne u klupe?