Svako ko krene u Provansu ide u Gord, u Rusijon ili u Il sir la Sorg, a onda se čudi zašto mu je na svaku fotografiju ušao tuđi lakat. Grinjan je na oko 70 kilometara od Avinjona, u Dromu, i skoro je prazan. Ne zato što nema šta da se vidi, nego zato što ga niko ne pominje.

Selo je popelo na stenovito brdo, a na vrhu stoji najveća renesansna palata u jugoistočnoj Francuskoj. Gradili su je moćni Ademari od kraja 15. veka. Ima tri sprata potpuno opremljenih prostorija, ali ono zbog čega vredi popeti se jeste terasa - panorama od 360 stepeni, sa selom pod tobom, poljima lavande naokolo i Mon Ventuom na horizontu. Savet onih koji tamo odlaze redovno: ostavi terasu za kasno popodne, kada svetlost pada bočno.

Žena zbog koje ovo selo ima svoje mesto u književnosti

Markiza de Sevinje postala je deo priče o Grinjanu kada se njena ćerka udala za grofa Fransoa de Kastelana Ademara 1669. godine. Rastanak majke i ćerke proizveo je jednu od najpoznatijih prepiski u francuskoj književnosti - pisma koja se čitaju i danas. Markiza je umrla upravo u toj palati, a grob joj je u porodičnoj grobnici u kolegijalnoj crkvi Sen Sover. Ove godine obeležava se 400 godina od njenog rođenja i u palati je otvorena nova postavka o 17. veku.

Lavanda ima svoj kalendar i svoju hijerarhiju

Polja cvetaju od sredine juna do kraja jula - dakle, ako krenete sada, na samom ste kraju sezone. Meštani razlikuju dve stvari koje turista vidi kao istu ljubičastu boju: „lavande fine”, plemenitu sortu koja raste na visini, i „lavandin”, hibrid iz nižih predela. Postoji i cela ruta koja povezuje okolna sela - Valreas, Nions, So - sa destilerijama gde se vadi eterično ulje. Domaine de Montine nudi obilaske biciklom i piknik među vinogradima i lavandom.

Zima ovde miriše na nešto drugo

Od decembra do marta na redu je crni tartuf, onaj koji zovu crni dijamant. Domaine de Cordis je porodično imanje iz 1763. godine gde posetioci idu sa psima za tartufe, Ulkom i Ulisom, kroz zasade hrasta i plutnjaka. Vlasnici Karol i Didje Šaber imaju svoju filozofiju koju zovu „Truffle Concept” - prvo zemljište i ritam prirode, tek onda kuhinja. Na imanju ima pet soba i jedna kućica, ukupno za šesnaest ljudi.

Stvari koje selo ne reklamira

Postoji aleja zvana Paseo del Mail, koju je napravio baron Luj Ademar za igru koja je bila preteča kroketa. I postoji „Hram vode” - elegantna građevina sa šesnaest dorskih stubova i kupolom, inspirisana Malim Trijanonom u Versaju. Ono što izgleda kao antičko svetilište zapravo je perionica. Neko je u 19. veku odlučio da i mesto gde su žene prale treba da izgleda veličanstveno.

Vino i sto

Oznaka AOC Grignan-les-Adhémar pokriva lokalna vina, a legendarni Châteauneuf-du-Pape je na manje od sat vremena nizvodno uz Ronu. Maison Bouachon je osnovana 1898. godine od porodice koja je prvo pravila burad za lokalne vinogradare, a danas nudi degustacije sa somelijerom i radionice - od sparivanja sa lokalnim sirevima do kombinovanja vina sa japanskim čajevima. Za jelo: Le Clair de la Plume ima Mišlenovu zvezdu i pogled ka toj istoj perionici, a Le Bistro Chapouton je njegov opušteniji brat sa oznakom Bib Gourmand.

Od lokalnih proizvoda, pored tartufa, tu su Picodon - mali kozji sir iz Droma, maslinovo ulje, aromatične biljke i med sa lavandom.

Kako se stiže

Grinjan je na pola puta između Montelimara i Nionsa. Automobil je gotovo obavezan. Najbliža železnička stanica je Montelimar na 25 kilometara, a brzi vozovi staju u Valansu i Avinjonu, na oko sat vremena. Aerodromi Marsej-Provansa i Lion-Sent Egziperi su na oko dva sata kolima. Od španske granice vozi se oko tri sata.

Provansa bez gužve još uvek postoji. Samo nije tamo gde svi gledaju.