Preliminarni podaci za septembar pokazali su da cene u najvećim ekonomijama evrozone rastu brže od očekivanog. U Nemačkoj su potrošačke cene porasle 3,3 odsto na godišnjem nivou, iznad očekivanja ekonomista i najviše u skoro tri godine. Francuska je na 3,4 odsto, Italija na 4,1. Najdalje je otišla Španija - 4,9 odsto, najviša stopa od februara 2023.

Glavni krivac je energija. Nagli rast cena goriva zbog rata u Iranu gura inflaciju naviše, a u Španiji doprinose i skuplji turistički aranžmani. Ubrzava i bazna inflacija, koja isključuje najpromenljivije cene energije i hrane - u Španiji sa 2,9 na 3,1 odsto. U avgustu je godišnja inflacija u evrozoni bila 3,2 odsto, a kod energenata čak 14,3 odsto. Za septembar ekonomisti očekuju skok na 3,7 odsto, a zvanični izveštaj za evrozonu treba da izađe 2. oktobra.

Evropska centralna banka je već dva puta ove godine podigla kamate, poslednji put u septembru za 25 baznih poena. Sada se razmatra da li će treće povećanje doći na sastanku u oktobru ili će se sačekati decembar, kada stignu nove projekcije. Povećanje ne isključuju ni guverneri koji su obično za blažu monetarnu politiku, među njima Janis Sturnaras iz Grčke i Aleksander Demarko sa Malte.

Predsednica ECB Kristin Lagard za sada je oprezna. „Ne reagujemo na cene energije, nego na rizik da se one ugrade u inflaciju”, rekla je pred Evropskim parlamentom, dodajući da za sada nema dokaza da se energetski šok preliva u veće plate i širu osnovnu inflaciju.

Makedonija nije u evrozoni, ali je denar vezan za evro. Da li će se i kada odluke iz Frankfurta preslikati na kamate domaćih kredita, odlučivaće Narodna banka - ali sa denarom vezanim za evro, prostor za sopstveni put nije veliki. Sledeći signal stiže 2. oktobra, sa brojkom za celu evrozonu. Ako ona bude blizu dvostruko iznad cilja od 2 odsto, pitanje u Frankfurtu više neće biti da li, nego kada.