Pet velikih evropskih platnih sistema - italijanski Bancomat, španski Bizum, evropski konzorcijum EPI Company/Wero, portugalski SIBS-MB WAY i skandinavski Vipps MobilePay - zvanično su pokrenuli Evropsku mrežu za plaćanja (EPN). Sedište će joj biti u Madridu, a cilj je izrečen bez mnogo diplomatije: da od 2027. postane evropska alternativa američkim gigantima Visa i Mastercard.

Ovi sistemi zajedno opslužuju oko 130 miliona korisnika u 13 evropskih zemalja, što je više od 70 odsto stanovništva EU i Norveške. EPN će upravljati zajedničkim centrom za interoperabilnost, preko kog će nacionalni sistemi, koji sada rade svaki za sebe, moći da komuniciraju međusobno. Korisnik iz jedne zemlje moći će da plati u drugoj preko svog postojećeg sistema, a da transakcija ne mora nužno da prolazi kroz infrastrukturu američkih kompanija.

U prvoj fazi mreža će pokrivati prekogranična plaćanja među građanima, zatim e-trgovinu i plaćanja u prodavnicama, sa instant transferima direktno sa računa na račun. Iza konzorcijuma EPI Company/Wero stoje bankarski teškaši poput BNP Paribas, Crédit Agricole, Société Générale, Deutsche Bank, Sparkassen-Finanzgruppe, Erste Bank Österreich i Raiffeisen Bank International. Kompanije su najavile da bi se mreži kasnije mogli priključiti i drugi evropski platni sistemi.

Motiv nije tehnološki, nego politički. Visa i Mastercard danas obrađuju skoro dve trećine plaćanja karticama u Evropi, a evropske institucije sve češće govore o „platnom suverenitetu” - ideji da bi geopolitičke tenzije mogle da ugroze pristup američkoj finansijskoj infrastrukturi. Paralelno, Evropska centralna banka planira uvođenje digitalnog evra do 2029.

Niko ne mora od sutra da menja kartice - Visa i Mastercard ostaju na tržištu, a nova mreža tek treba da raste. Za Makedoniju, koja nije članica EU, ovo je za sada vest spolja. Pitanje je koliko će dugo takva ostati: kada Evropa počne da plaća po svojim šinama, hoćemo li biti povezani sa njima ili ćemo stajati na stanici i gledati kako vozovi prolaze?