Ko je odrastao na Balkanu, zna scenu: stariji čovek ispred kafane, brojanica koja se kotrlja među prstima, satima, bez ikakvog vidljivog cilja. Džonatan Anderson, kreativni direktor Diora, našao je gotovo istu sliku na drugom kraju sveta - i od nje napravio kolekciju za proleće/leto 2027, prikazanu u pariskom vrtu Jardin des Tuileries.

Inspiracija je došla iz stare kineske prakse venvan: dva oraha se kotrljaju u dlanu sve dok ne dobiju glatku, sjajnu patinu. „Kad sam otkrio orahe venvan, setio sam se kako možemo da pronađemo znanje i dragocenost u prirodi”, izjavio je Anderson. Pošto je gotovo nemoguće naći dva potpuno ista oraha, kolekcija je prihvatila „asimetriju prirode” kao glavni princip.

To se videlo na svakom koraku piste. Fluidne siluete, neočekivani slojevi, istančane draperije. Cvetne minđuše, ekstremno duge, namerno su razbijale simetriju lica. Suknje od providnog šifona, kao razbacane latice, kombinovane su sa muškim košuljama na pruge i šalovima u škotskom karu. Izgužvane i plisirane teksture išle su uz nestrukturirane jakne, a široki dvoredni sakoi nošeni su preko sasvim laganih suknji od tila.

Moda stalno prodaje savršenstvo, pa ima nečeg gotovo provokativnog u tome da jedna od najskupljih kuća na svetu kaže da je lepota u onome što nije isto. Da li će asimetrija stići i do ulice - ili će ostati privilegija onih koji mogu sebi da priušte nesavršenstvo sa potpisom?

Scena kod Bassin Octogonal zamišljena je kao san uvijen u veštačku maglu, sa kamforovim drvećem duž piste. Njihova sudbina nije se završila sa revijom: drveće će ponovo biti zasađeno u vrtu, da nastavi da raste.

Ono nije samo dekor. Revija je bila posvećena Matild Favije, direktorki za odnose sa javnošću ženske linije Diora, koja je u avgustu poginula u saobraćajnoj nesreći zajedno sa svojim partnerom Nikolom Altmajerom. U modi, gde sve traje jednu sezonu, kuća je izabrala spomen koji raste - njena elegancija i posvećenost živeće u svakom ponovo zasađenom drvetu.