Kaže se da je Kleopatra bila opsednuta smaragdima. Toliko da je narod drevne egipatske rudnike vekovima kasnije zvao „Kleopatrinim rudnicima”. Ali poslednja faraonka iz dinastije Ptolemeja nije bila jedina. Kroz vekove su smaragdi prolazili kroz ruke careva, maharadža, aristokrata i nekih od najelegantnijih nevesta na svetu - a sa njima su se nagomilale i legende o ljubavi, vernosti i, čudno, o preljubi.

U srednjem veku se verovalo da smaragd može da predvidi budućnost, da štiti od kletvi, pa čak i da otkrije da li ljubavnik laže. Kamen je navodno gubio boju ili pucao kad bi neko prevario. Detektor neverstva, mnogo pre nego što su telefoni i društvene mreže preuzeli tu ulogu. Ironija je u tome što je isti taj kamen kasnije postao glavni lik nekih od najvećih ljubavnih izjava prošlog veka.

Svadbeni poklon od 167 karata

Godine 1931. američki magnat Klarens Makej izabrao je smaragd za jedan od najspektakularnijih svadbenih poklona uopšte - za opersku pevačicu Anu Kejs. Prema knjizi Frančeske Kartije o porodici zlatara, kuća Cartier izradila je ogrlicu u stilu art deko, sa kolumbijskim smaragdom od 167,97 karata u sredini, okruženim sa još 35 smaragda i 2.191 dijamantom. Ogrlica je danas u vlasništvu Instituta Smitsonijan, a centralni kamen je najveći brušeni smaragd u njegovoj kolekciji.

Smaragda ima i u jednoj od najkontroverznijih ljubavnih priča 20. veka. Edvard Osmi je Volis Simpson poklanjao krstiće koji su na kraju formirali narukvicu, ponovo od Cartiera, punu ličnih poruka. Svaki krstić označavao je trenutak iz njihove veze, a jedan, sav od smaragda, obeležavao je venčanje 1937. godine. Narukvica sa devet krstića prodata je na aukciji 2010. godine. Nakit koji je služio kao tajni dnevnik jednog para - i jedne abdikacije.

Smaragdi su odavno privlačili pažnju i van Evrope, posebno u Indiji. Maharadža od Kapurtale je 1926. godine naručio kod Cartiera ukras za turban od smaragda, dijamanata i bisera iz sopstvene riznice.

Džekin prsten

Kad su Džon F. Kenedi i Žaklin Buvije objavili veridbu 1953. godine, prsten je bio daleko od klasičnog solitera. Bio je to rad kuće Van Cleef & Arpels u stilu toi et moi - „ti i ja” - u kojem dva kamena stoje na istom prstenu: dijamant od 2,88 karata i smaragd od 2,84 karata, dopunjeni manjim kamenjem. Zanimljivo, prsten u butiku na Petoj aveniji u Njujorku nije izabrao mladoženja, nego njegov otac, Džozef Kenedi.

Džeki ga je ipak učinila svojim. Godine 1962. zamenila je izdužene baget dijamante dijamantima u obliku markize i stvorila gotovo biljnu kompoziciju, koja se danas odmah prepoznaje. Za to vreme boja gotovo da nije postojala u vereničkim prstenovima, a njen izbor je decenijama kasnije inspirisao prstenove zvezda mnogo udaljenijih od klasične slike prve dame.

Kleopatra, drugi put

Nekoliko godina kasnije Elizabet Tejlor i Ričard Barton zaljubili su se na snimanju filma „Kleopatra”, a nakit je brzo postao njihov tajni jezik. Barton joj je za veridbu poklonio Bvlgarijev broš sa smaragdom od 23,44 karata, koji je mogao da se nosi i kao privezak. Tejlor ga je nosila na venčanju 1964. godine, na vratu svoje netipične žute venčanice. Kasnije su stigli i drugi smaragdi, među njima i raskošna ogrlica iste italijanske kuće.

Nije to bio verenički prsten kao Džekin, ali priča je možda bolja: glumica koja je igrala Kleopatru završila je sa istom strašću prema istom kamenu kao egipatska kraljica. Kamen koji je navodno otkrivao lažove na kraju je ukrasio najslavnije brakove - od kojih neki, kao što znamo, nisu trajali zauvek.