Karlos Alkaraz ponovo je postao viralan, i ovog puta ne zbog forhenda, već zbog kose. Od gotovo obrijane glave na Otvorenom prvenstvu SAD 2025. godine do pletenica godinu dana kasnije - svaka njegova nova frizura privlači pažnju koliko i plasman. Smešno? Možda. Ali iza šala krije se tema o kojoj muškarci retko govore naglas.

„Kosa može da zauzima prilično važno mesto u načinu na koji muškarac doživljava sebe, iako smo dugo manje govorili o tome”, kaže psihološkinja Leticija Martin Enhuto. Kada muškarac oseća da mu kosa dobro stoji i da odgovara njegovom stilu, prijatnije mu je u sopstvenom izgledu. Kosa postaje deo identiteta i način izražavanja.

„Kada osećamo da se spoljašnji izgled poklapa sa slikom koju imamo o sebi, lakše se osećamo prijatno i sigurno”, objašnjava ona. Ali pravi jasnu razliku: briga o sebi je pozitivna kada proizlazi iz blagostanja i zadovoljstva sobom, a problematična kada sigurnost počne da zavisi od izgleda.

Šta se krije iza „svejedno mi je”

Tradicionalne norme muškosti decenijama su gurale ovakve brige pod tepih. „Ponekad iza jednog ‚svejedno mi je’ može da stoji mnogo više nego što izgleda”, kaže Martin Enhuto. Opadanje kose kod muškaraca posebno je nezgodno upravo zato što ide polako. Androgena alopecija je društveno normalizovana, ali je svako doživljava drugačije, a kosa se kulturno i dalje povezuje sa mladošću, privlačnošću i vitalnošću. „Priznati da te jedna fizička promena pogađa ne znači da joj pridaješ preveliki značaj niti da si površan.”

Dermatološkinja Maribel Garsija Briz objašnjava kako izgleda zdrava kosa: stabilna gustina i debljina, malo lomljenja, dobro stanje vlasi i skalp bez značajnih promena. Gubitak 50 do 100 vlasi dnevno je normalan, iako varira od čoveka do čoveka i od sezone do sezone. Umesto da se broje vlasi u kadi, bolje je pratiti promene: razdeljak koji se širi ili skalp koji počinje da se nazire. Kod muškaraca androgena alopecija obično počinje na liniji kose, na čelu ili na temenu, a vlasi postaju tanje i kraće kako se folikuli smanjuju.

Genetika odlučuje, pranje nije krivo

Genetika u velikoj meri određuje debljinu, teksturu i sklonost ka androgenoj alopeciji, a hormoni i starost su dodatni faktori. Dobra nega - higijena, balzam, manje toplote i agresivnih hemikalija - čuva stanje kose, ali sama po sebi ne može da spreči genetski uslovljenu alopeciju, upozorava Garsija Briz.

Dr Alba Gomez postavlja pitanje drugačije: ne peremo samo kosu, već i skalp, na kojem se skupljaju znoj, masnoće, mrtve ćelije i zagađenje. Preporučeni minimum je dva do tri puta nedeljno, češće kod onih koji svakodnevno treniraju ili se mnogo znoje. Više vlasi pod tušem nije razlog da se pranje prorede - te vlasi su već završile ciklus rasta i trebalo im je minimalno povlačenje da opadnu. Jedina pažnja: da se skalp ne isušuje previše agresivnim sredstvima, a naizmenična upotreba balzama čuva zaštitni sloj.

Dermatologa treba posetiti pri postepenom gubitku gustine, dužem povećanom opadanju ili proređivanju određenih delova. Rano otkrivanje androgene alopecije pomaže da se produktivni folikuli duže sačuvaju, a tretmani idu od lokalnih preparata i lekova preko mezoterapije do presađivanja kose u odmaklijim slučajevima.

Dobro je što sve više muškaraca otvoreno govori o kosi i brine o njoj. Razlika je u motivu: briga iz zadovoljstva sobom je zdrava, a verovanje da sigurnost zavisi od izgleda koji nikada ne sme da se promeni sasvim je druga priča. Koliko muškaraca oko vas bi priznalo da ih brine linija kose koja se povlači?