Hiperskaleri se bacili na gas da napajaju veštačku inteligenciju: cena može trostruko da poraste, a gorivo je polovina računa

Godinama su Amazon, Google, Meta i Microsoft kupovali vetrenjače i solarne parkove i onda to reklamirali kao dokaz da će veštačka inteligencija biti čista. Sada se sve četiri istovremeno bacaju na prirodni gas, a jedna energetska analitička firma tvrdi da će se upravo zbog toga pokajati.

Izveštaj Noreve kaže da cena prirodnog gasa u delovima SAD može trostruko da poraste u narednim godinama. Razlog je aritmetički, ne ideološki: potražnja iz data centara raste, rast ponude opada, a izvoz tečnog gasa povezuje američko tržište sa svetskim. Danas se cena kreće od oko 2 do 4,5 dolara za milion BTU, a najtrgovaniji čvor Henry Hub u Luizijani je ispod 3 dolara. Noreva očekuje da u pojedinim čvorovima preskoči 10 dolara.

„Mislim da su se svi na energetskim tržištima zavaravali da cena gasa ne može da poraste", kaže Piter Gardet, izvršni direktor Noreve. „Potrebna ti je samo prosta aritmetika da dođeš do mnogo užeg tržišta gasa od onog u kojem je bilo pre samo nekoliko godina."

Koliko je velik ulog

Brojke su ozbiljne. U martu je Meta saopštila da gradi gasnu centralu od 7,5 gigavata u Luizijani za svoj data centar Hyperion. Za nekoliko dana Microsoft i Google su odvojeno objavili svoje centrale od po jedan gigavat, obe u Teksasu. Amazon planira 7,6 gigavata, takođe u Teksasu. Kompanije koje su se decenijama čuvale od velikih kapitalnih troškova sada grade tešku industriju i ulaze na tržište o kojem znaju mnogo manje nego o softveru.

Gardet priča da je jedan investitor s kojim je razgovarao bio „iznenađen" koliko rizika od cene gasa ove firme svesno prihvataju. „Rade stvari koje nisu normalne za nekoga ko samo treba da kupi energiju", kaže on.

Ko plaća razliku

Gorivo je oko polovina cene struje iz velike centrale. Dakle dvostruko ili trostruko skuplji gas čini ove „ponesi svoju struju" data centre mnogo skupljim za rad. Odatle postoje samo dva izlaza, i oba stižu do nekog drugog: ili poskupljuje svako obraćanje modelu, ili se hiperskaleri priključuju na mrežu i dižu cenu struje za sve ostale. Već sada je 80 odsto potrošača zabrinuto zbog uticaja data centara na račune za struju. Gas je sledeća kolona na istom računu.

Gardet ne tvrdi da su pogrešili - fjučersi zasad ne najavljuju nikakvu dramu. „Nije nerazumna opklada", priznaje. Samo nije ubeđen da je tačna. I jedna njegova primedba kazuje više od celog izveštaja: „Na budućim izveštajima o prihodima Alphabeta slušaćete ih kako govore o korelaciji između cene prirodnog gasa i rezultata Googlea, što je čudno, ali evo gde smo."

Tu je i stvarno zanimljiv deo. Industrija koja je najviše govorila o dekarbonizaciji završila je tako što će njeni kvartalni rezultati zavisiti od cene fosilnog goriva. Ne zato što ju je neko naterao, nego zato što je htela struju odmah, a vetar i sunce ne dolaze po rasporedu koji odgovara najavljenom proizvodu. Kakve koristi od obećanja o nultim emisijama ako je rok modela brži od roka mreže?