Kada je vetar odneo krovove sa skopskih zgrada, vlasti su najavile inspekcije i komisije za procenu štete. Dobro - ali pitanje koje retko postavljamo jeste zašto su neki krovovi odleteli tako lako.

Posle snažnog nevremena koje je mnoge zgrade ostavilo bez krovova, najavljene su inspekcije objekata čiji su krovovi odleteli, a formiraće se i komisije za procenu šteta. Iz skopskih opština pozivaju građane da prijave posledice nevremena kako bi štete mogle da budu evidentirane i, kao što je najavila Vlada, refundirane.

Postupak je standardan: prijava, uvid, komisija, izveštaj. Vetar je udario, šteta je napravljena, a sada počinje birokratski deo - formulari, komisije, čekanje. Za ljude pod otkinutim krovovima, to čekanje nije apstraktno; ono znači vodu koja ulazi u stan pri sledećoj kiši.

Ali iza svake hitne intervencije stoji i jedno trajno pitanje. Inspekcije će utvrditi kolika je šteta - ali da li će utvrditi i zašto su krovovi odleteli? Deo odgovora je sila prirode koja se ne može sprečiti. Drugi deo, možda, leži u održavanju, u kvalitetu izvedbe, u tome koliko davno je iko uopšte pogledao u te krovove. Komisija koja samo meri štetu, a ne traži uzrok, završava pola posla.