Priča o Roriju Birnu, 22-godišnjem Ircu iz okruga Voterford, jedna je od onih koje svaki turista u regionu treba da čuje barem jednom. Posle ulične svađe sa drugom grupom u Hrvatskoj, Birn je uhapšen - njegov prijatelj je pušten, ali on ostaje u pritvoru. Problem nije samo hapšenje. Problem je što mladić ima dijabetes tipa 1 i treba mu insulin da bi preživeo.

Prema njegovoj porodici, upravo taj insulin mu je uskraćen u policijskom pritvoru, iako su ga prijatelji svaki dan nosili do stanice. Njegova majka, Nijam, tvrdi i da je sin fizički napadnut dok je bio zaključan, nakratko odnesen u bolnicu, pa vraćen nazad u zatvor. Irski poslanik Konor Meginis traži hitnu intervenciju, navodeći da je Birn bio „nekoliko dana bez insulina".

Hrvatske vlasti sa svoje strane tvrde da je mladić odbio konzularnu pomoć - tvrdnju koju porodica oštro demantuje, strahujući da takva verzija služi da se ne dokumentuju navodne povrede. Irsko ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je da je upoznato sa slučajem i da pruža konzularnu podršku. Dve suprotstavljene priče, a u sredini - momak kome možda realno preti život.

Za nas na Balkanu ovo je više od vesti o jednom strancu. To je podsetnik koliko smo ranjivi čim se nađemo u tuđem pritvoru, zavisni od toga da li će se neko setiti da je i pritvorenik čovek sa pravom na lek. Ako se ovo dešava građaninu EU, sa irskom ambasadom i poslanicima koji dižu galamu - šta bi bilo sa običnim putnikom iz ovih prostora, bez ikoga da lupa na vrata? Pitanje nije prijatno, ali je istinsko.