Dve godine posle svadbe, Jordi Krus i Rebeka Lima otvorili su kucu u kojoj zive - i ona nije ono sto se ocekuje od kuvara sa Mislenovim zvezdicama. Nema kuhinje kao izlozbe, nema mermera kao izjave. Ima kuce koju je projektovala arhitektkinja koja u njoj zivi, sto je razlika koja se vidi u svakoj prostoriji.

Kuca je na periferiji Barselone, namerno van centra. Krus je kuvar sa pet zvezdica i lice televizijskog takmicenja, Lima je brazilska arhitektkinja i preduzetnica u modi. Imaju dvoje dece, Nou i Nika. Upoznali su se preko zajednickog prijatelja i cekali celu godinu pre prvog izlaska - podatak koji govori vise o njima dvoma nego ceo opis enterijera.

Svetlo je prvo, sve ostalo je drugo

Osnovni materijal ove kuce nije hrast ni kamen - nego dnevno svetlo. Velike staklene povrsine brisu granice izmedju unutra i napolju, a ograde na terasama su staklene bez rama da ne preseku nijedan pogled. To je odluka koja kosta, i koja se placa time sto kuca nema gde da se sakrije: svaki nepotreban predmet se vidi.

Paleta je neutralna - sivi, beli i zemljani tonovi - a materijali su prirodni hrast, nerdjajuci celik, svetli kamen, keramika i providni polikarbonat. Stil koji Lima imenuje jeste topli minimalizam sa mediteranskom sustinom. U dnevnoj sobi dominira siva sofa u bisernom tonu sa organskim linijama, prevelika za prostor po svakom udzbeniku, a bas zato funkcionise.

Kuhinja je profesionalna, ali nije scena

Kuhinja je epicentar i otvorena je prema ostatku prizemlja. Ima monolitno ostrvo sa antracit radnom povrsinom, profesionalnu aspiracionu napu postavljenu tako da se komunikacija izmedju delova kuhinje ne prekida, i nerdjajuci celik one vrste koja se nalazi u restoranima. Skladistenje je skriveno u sistemu "gola" - bez rucki, bez vizuelnog suma.

Ali ono sto je izdvaja jeste otvorena polica: sve sto se koristi svaki dan je nadohvat ruke, vidljivo. Kuvar koji radi profesionalno zna da je zatvorena kuhinja sporija kuhinja. To je detalj koji nijedan dizajner bez iskustva u restoranu ne bi predlozio.

Spavaca soba i termin koji je produzava

U spavacoj stoji hrastova tabla na krevetu izradjena po meri, projektovana arhitektonski, a ne dekorativno. Posteljina je bela sa teget saricama u obliku saca. Soba izlazi na privatnu terasu sa staklenim zatvaranjima i lezaljkama, odakle se vidi Barselona.

Spoljasnjost je druga kuca

Tu su dva odvojena prostora za obedovanje. Jedan ima metalne spiralne stepenice, sto sa staklenom povrsinom, stolice u boji kosti i kamin. Drugi je veca terasa sa ugradjenom kuhinjom, keramickim kaminom i providnim polikarbonatnim stolicama - izbor koji namerno nestaje iz vidokruga da ne preseca panoramu.

Basta ima izdignut bazen, kamene stepenice i visoke skulpturalne kaktuse vrste euforbija ingens u belim keramickim posudama. Peskoviti tonovi vezuju celu spoljasnjost sa unutrasnjoscu. Spiralne stepenice povezuju nivoe bez vizuelne prepreke - sto je teze izvesti nego napisati.

Sta se od ovoga zaista moze preuzeti

Ne bazen, ocigledno. Ali tri stvari iz ove kuce ne traze budzet: otvorena polica umesto zatvorenog elementa u kuhinji, dosledna neutralna paleta umesto nagomilavanja boja, i pravilo da sve sto se ne koristi svaki dan ne stoji na vidljivom mestu. To je razlika izmedju uredne kuce i kuce koja izgleda skupo - a cesto je ista stvar.

Krus svoje pravilo kaze jednostavnije: kada ima slobodan dan, najvise voli da ga provede kod kuce, resavajuci stvari koje cekaju. Lima, pak, kaze da je on veoma miran covek, posvecen porodici i najbolji partner kojeg je mogla da ima. Kuca projektovana da se u njoj ostane, a ne da se fotografise - iako su je, eto, fotografisali.