Cetrdeset i osam kvadrata. To je cela povrsina stana u madridskom naselju Imperijal koji su Alesio Lamarka i Marta Cabatini pretvorili iz zatvorenog, tamnog i ispresecanog prostora u nesto sto funkcionise. Brojka je vazna zato sto je brojka sa kojom pola Skoplja zivi - i zato sto resenje koje su primenili nema veze sa rusenjem zidova radi rusenja.

Pocetno stanje bilo je tipicno za sezdesete: tri sobe, dnevna, posebna kuhinja i jedno kupatilo, povezani uskim i mracnim hodnikom punim vrata. Bilo je kvadrata, ali nije bilo prohodnosti. Slojevi stare boje, niska svetlost, i raspored zbog kojeg cetrdeset i osam kvadrata izgleda kao trideset.

Potez je suprotan od ocekivanog. Umesto da se dodaju funkcije, smanjen je broj soba da bi se dobio kvalitet prostora. Kuhinja se otvara ka dnevnoj, hodnik dobija smisao umesto da bude otpad, a boja - i to je kljuc celog projekta - koristi se kao arhitektonski alat, ne kao ukras.

Roze i koralna nisu tu da bi ulepsale. One definisu zone, obelezavaju pravce kretanja i daju dubinu prostoru. To je razlika koju kod nas skoro niko ne pravi: boja se tretira kao poslednji korak, nesto sto se bira kad je sve drugo gotovo. Ovde je ona deo rasporeda.

Kuhinja je bila najzatvoreniji deo stana - duga, uska, sa prozorom koji nije mnogo pomagao jer raspored nije pustao svetlost dalje. Otvaranjem ka dnevnoj, stan ne dobija samo privid prostora, nego i drugi nacin zivljenja: povezan i drustveniji.

Namestaj je firme Cubro, u odmerenoj kombinaciji - orah za toplinu, kremasta lakirana povrsina za osvetljenje i mek ton, i ruzicasti koji unosi boju bez zasicenja prostora. Nasuprot roze stoji intenzivno plava linearna lampa. Dve suprotne temperature u istoj prostoriji, sto radi samo ako je namerno.

Najpametnija pojedinacna odluka je sank. Nije klasicno pravougaono ostrvo, nego ima savijenu geometriju koja olaksava prolazak i ne zapusava ulaz. Krivina izbegava ostre uglove, a u donjem delu je ugradjena mala otvorena biblioteka - resenje po meri koje iskoriscava volumen umesto da ga baci. U stanu od cetrdeset i osam kvadrata, uglovi su takodje kvadratura.

Hodnik je mesto gde projekat pokazuje karakter. Pozicija kupatila nije mogla da se promeni iz tehnickih razloga - ogranicenje koje se u devedeset odsto renoviranja tretira kao problem koji se krije. Ovde je pretvoreno u suprotno: koralna obavija zidove, vrata i plafon, i stvara jasan prelaz izmedju dnevne i nocne zone. Na kraju je spavaca, desno ulaz u kupatilo sa zidom od staklenih blokova koji propusta svetlost.

Spavaca svesno spusta intenzitet. Meki tonovi, prirodna svetlost, sitni akcenti u boji - crveni komad kraj kreveta, lampa sa plavim detaljem. Okruglo ogledalo vizuelno siri prostor. Zona za odmor trazi drugu energiju i to je shvaceno bez objasnjavanja.

Namestaj po meri resava ogranicenja male osnove. Ugradjeni plakari kriju stubove i strukturne volumene, a u glavnoj spavacoj ugao plakara je omeksan savijenom otvorenom ugaonom policom. Diskretan detalj koji u malom stanu nije dekorativan, nego funkcionalan.

Kupatilo ostaje na istom mestu, ali postaje svoj prostor. Intenzivno plavo na prednjem delu lavaboa - u vezi sa lampom u kuhinji - zid od staklenih blokova za svetlost, i drveni element koji omeksava celinu.

Dnevna je, nasuprot svemu tome, namerno svedena. Sofa, niski plakari za ploce i zid u prljavo beloj rade kao neutralizatori. Bela boja tu nije nedostatak odluke, nego prostor u kojem koralna, roze, plava i drvo mogu da disu. Kuca je koloristicka, ali nije haoticna - a ta razlika je cela vestina.

Ono sto ovaj stan dokazuje nije da je boja moderna. Dokazuje da se u malom prostoru svaka odluka placa duplo, i da je najskuplja greska tretirati raspored kao datost. Cetrdeset i osam kvadrata nisu presuda. Oni su samo manje prostora za greske.