Rotenburg na Tauberu, bavarsko gradice izmedju Nirnberga i Stutgarta, jeste ono sto turisticke brosure nazivaju bajkom - a zapravo je nesto zanimljivije: mesto gde je neko doneo odluku i drzao je se. Ulice su zadrzale raspored od pre sest stotina godina, a reklamne table jednostavno nisu dozvoljene. Nijedna.

Zid oko starog dela dug je skoro cetiri kilometra i ima 48 kula. Setas njime i grad ti se otvara odozgo, sto je drugacija slika od one koju dobijas sa trga. Na Marktplacu stoji gradska vecnica sa kulom od 220 stepenika - bez lifta, sa nagradom na vrhu.

Sve ovo je jednom vec bilo uniseno

Tridesetprvog marta 1945. godine bombardovanje je sravnilo cetrdeset odsto starog grada. To je podatak koji se najmanje pominje na razglednicama, a kljuc je za sve ostalo: ono sto danas vidis velikim delom je obnovljeno, kamen po kamen, prema starim crtezima i fotografijama. Nemci su tu restauraciju platili kao pitanje identiteta, a ne kao turisticku investiciju - ona je dosla kasnije.

Grad je bio slobodan carski grad od 1274. do 1803. godine, sto znaci da je vekovima odgovarao samo caru. Taj status je finansirao zgrade na kojima se danas fotografisu milioni ljudi. Medju njima su renesansna fontana "Sveti Djordje" iz petnaestog veka, jedna od najvecih u Nemackoj, i zuta drvena kuca na trgu Plenlajn - najfotografisaniji ugao grada.

U crkvi "Sveti Jakov" stoji oltar Svete Krvi, delo Tilmana Rimensnajdera, rezbara cija se rad u drvetu iz sesnaestog veka gleda drugacije kada znas da ga je pravio bez ijednog savremenog alata. Tu je i Muzej srednjovekovnog kaznenog prava, koji ne pokusava da bude prijatan - i bas zato je posecen.

Sta se jede i koliko kosta stici

Lokalni specijalitet je sneebalen - testo, jaja, puter, posuto secerom u prahu, u obliku lopte. Franacka kuhinja je ozbiljna stvar: sporo peceno svinjsko plece sa krompirovim knedlama, svinjsko koleno, divljac. Pije se franacko vino, koje u Nemackoj ima svoju publiku van turizma.

Iz Nirnberga se stize vozom za sat i po, iz Stutgarta za dva i po, iz Frankfurta za tri sata. To je raspored koji dozvoljava da se grad vidi bez prenocista - iako se nocna setnja sa cuvarom u srednjovekovnoj odeci, koji prica lokalne price, radi tek nakon sto grupe odu.

Najbolji termini su praznici: Majstorski gutljaj oko Duhova, Carski festival pocetkom septembra, a bozicna pijaca od kraja novembra. Rotenburg ima i prodavnicu bozicnih ukrasa koja radi cele godine - sto je ili cudesno ili znak da je grad potpuno prihvatio ulogu koja mu je data.