Brojka koja najvise govori ne dolazi sa berzi. Dolazi iz Drzavnog zavoda za statistiku: troskovi za hranu i pice zauzimaju 50,1 procenat ukupnog porodicnog budzeta u Makedoniji. Pola plate da bi se jelo. Sve ostalo - struja, kirija, lekovi, deca - deli se iz druge polovine.

Zato globalna prognoza nije apstraktna vest iz Londona. Prema analizi "Oxford Economics", cene hrane u svetu porasce za 11,8 procenata u 2026. godini, i jos 4,8 procenata u 2027. Najveci pritisak ocekuje se kod zitarica, svezeg povrca i mlecnih proizvoda.

Sta pokazuju indeksi

Indeks cena hrane FAO u julu je zabelezio mesecni rast od 0,6 procenata - skromno. Ali indeks zitarica skocio je za 3,4 procenta za mesec dana, a svetska cena psenice za 5,8 procenata. Analiticari ocekuju da ce ona biti oko 36 procenata visa u trecem kvartalu u poredjenju sa istim periodom prosle godine.

Razlozi nisu misterija. Toplotni talasi smanjili su prinose kod velikih proizvodjaca. Cene djubriva ocekuje se da porastu za 22 procenta ove godine, a dizel je u julu vec bio 36 procenata skuplji nego lane. Evropsko udruzenje "Coceral" smanjilo je prognozu zetve zita u EU i Velikoj Britaniji na 286,6 miliona tona, naspram oko 310 miliona lane. Nemacka sama ocekuje pad od 7 procenata, na 41,9 miliona tona.

Kod nas: jedna zastita i jedna ranjivost

Makedonija ima odredjenu zastitu kod psenice zbog proslogodisnje zetve od preko 300.000 tona, koja prema Ministarstvu poljoprivrede pokriva domace potrebe. To je realna prednost i vredi je reci.

Ranjivost je na drugom mestu. Prehrambena industrija i mlinovi vezani su za struju, uvozne sirovine, ambalazu i transport. Nijedno skladiste sa psenicom ne placa racun za struju mlina. Potpuna izolacija od berzi zato ne postoji, koliko god dobra zetva bila.

Dodatni pritisak dolazi iznutra. U julu su troskovi za repromaterijale kod makedonskih poljoprivrednika bili 4,1 procenat visi, dok su otkupne cene pale za 5,5 procenata. Poljoprivrednik trpi sa obe strane istovremeno, i bas zato nema prostora da sam apsorbuje buduca poskupljenja.

Kada ce se videti

Efekat nece doci odjednom. Prognoze ga dele na dva talasa: oktobar i novembar 2026. godine za sveze voce i povrce, potom februar do maj 2027. za preradjene proizvode, hleb, testenine i mlecno.

To je prilicno dug period unapred najavljenog stanja. Dovoljno dug da neko u Vladi izracuna sta znaci 11,8 procenata na budzet u kojem hrana vec zauzima polovinu. Da li je taj racun uopste napravljen, ili ce se pojaviti kao iznenadjenje negde u novembru?