Pitanje koje makedonski prevoznici postavljaju konkretno je i neprijatno: zasto turski vozaci dobijaju profesionalne vize od Evropske unije, a balkanski ne. Odgovora nema vec sedam meseci, pa ce zato sledeceg ponedeljka, 31. avgusta, od 12 do 14 casova, protestovati pred Delegacijom EU u Skoplju.

Problem se zove pravilo 90 u 180. Profesionalni vozac moze da provede najvise 90 dana u periodu od 180 u sengenskoj zoni - isto ogranicenje koje vazi za svakog gradjanina na turistickom putovanju. Covek koji sa kamionom zivi na tim putevima tretira se kao turista koji ide na odmor.

Cetiri zemlje, jedan datum

Protest nije samo makedonski. Balkanski prevoznici su se 21. avgusta dogovorili o koordinisanoj akciji, pa ce se istog dana istovremeno protestovati i u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Najavljena je minimalna brojka od 20 teretnih vozila u Skoplju.

Za 1. septembar u Briselu je zakazan sastanak radne grupe. Ako iz njega ne izadje privremeno resenje, sledeca faza je najavljena za 14. septembar - potpuna blokada granicnih prelaza, sa ocekivanim trajanjem preko 10 dana. Za tu fazu potrebna je podrska najmanje 70 procenata prevoznika.

Blokada granica duga deset dana ne boli samo prevoznike. Boli i svaku robu koja prolazi kroz te prelaze - sto znaci da je pritisak usmeren tacno tamo gde ce se osetiti.

Zasto poredjenje sa Turskom pece

Iz udruzenja ukazuju da Unija ima resenje, jer se turskim vozacima izdaju profesionalne vize. To nije teorijski predlog - to je mehanizam koji vec postoji i vec se primenjuje, samo ne za nas.

Tu argument o "tehnicki kompleksnom pitanju" prestaje da vazi. Ako je instrument izgradjen, testiran i aktivan za jednu drzavu van Unije, onda njegovo nedodeljivanje drugoj nije tehnicko pitanje. To je odluka.

Sedam meseci bez napretka odgovor je sam po sebi. Pitanje je da li je za dobijanje paznje Brisela zaista potrebna desetodnevna blokada granicnih prelaza, ili to postaje jedini jezik koji se razume na drugoj strani.