Postoje gradovi u Engleskoj za koje su svi čuli, a malo ko otišao. Kanterberi je jedan od njih. UNESKO ga je upisao na listu svetske baštine, ali i bez toga, ovaj srednjovekovni grad u Kentu ostavlja sve turističke brošure sa osećajem da nisu uspele da ga prenesu.

Ceo stari grad je ograđena srednjovekovna relikvija. Uske uličice, fahverk-kuće iz 14. veka, reka Stur koja vijuga kroz zelenilo - sve to je autentično, ne rekonstruisano za turiste. Katedrala u Kanterberiju, glavna atrakcija, je aktivno sedište Arhiepiskopa Kanterberija - znači funkcionalna verska institucija, ne muzej. Romansko-gotski stil gleda u nebo više od hiljadu godina.

U toj katedrali su 1170. četiri viteza kralja Henrija II ubili arhiepiskopa Tomu Beketa. Sve je počelo kada je Beket odbio da prihvati kraljev autoritet u crkvenim pitanjima, a Henri II je u pijanoj noći navodno glasno pomislio: „Hoće li me neko osloboditi ovog skandaloznog sveštenika?" Vitezovi su to shvatili kao direktnu naredbu, otišli u Kanterberi i izvršili ubistvo kod severnog prozora. Mesto je i danas obeleženo. Kanonizacija je usledila 1173.

Klasična srednjovekovna razonoda u Kanterberiju odvija se na reci Stur. Drveni čamci-„puntovi" sa mladićem koji vesla dugim štapom - isti metod iz 19. veka. Tura traje oko 40 minuta, nije skupa, i prolazite tačno kroz originalne dvorske bašte starog grada. Pogled sa vode na tvrđavske zidine ne mogu da reprodukuju fotografije.

Za jelo, The Goods Shed je preporučen izbor - pijaca-restoran u staroj železničkoj stanici, sa lokalnim proizvođačima i menijima zasnovanim na onome što je sveže tog jutra. Za pogled, Westgate kula daje panoramu grada od 360 stepeni. I najvažnije: Kanterberi je samo 80 minuta vozom iz Londona, što znači da može biti jednodnevni beg ako treba - ali šteta je tako uraditi. Ovaj grad traži barem jednu noć da ga osetiš kada se isključi turistički teret.