Sedamdesetogodišnjak iz Kavadaraca našao je tuđi novčanik. Umesto da ga vrati, uzeo je platnu karticu i u četiri navrata platio njome. Stekao je protivpravnu imovinsku korist od 3.729 denara.

U drugom slučaju, 27-godišnjak iz Negotinskog je 7. septembra našao debitnu karticu i izvršio tri uspešne transakcije. Šteta: 3.645 denara.

Isti deo Krivičnog zakonika, različite godine rođenja

OVR Kavadarci podneo je krivične prijave protiv obojice, zbog osnova sumnje za izvršeno krivično delo „oštećenje i neovlašćeni ulazak u kompjuterske sisteme”.

Terminologija zvuči kao da je reč o hakerskom napadu. Zapravo je reč o dve kartice sa beskontaktnim plaćanjem, dve ruke i odluci da se prođe pored terminala umesto pored policijske stanice.

R.N. (70) upotrebio je karticu 5. avgusta, bez dozvole i saglasnosti vlasnika. A.T. (27) isto tako, mesec dana kasnije. Zajedno - oko 7.400 denara, nešto preko 120 evra.

Ono što menja beskontaktno plaćanje

Pre deset godina izgubljena kartica bila je parče plastike sa PIN-om koji niko ne zna. Danas je to plaćanje koje prolazi bez ičega unetog, sve do određenog iznosa. To je krađu učinilo lakšom, ali i dosledno sledljivom - svaka transakcija ostavlja zapis sa tačnim terminalom, satom i iznosom.

Zato se oba slučaja završavaju isto. Ne zbog svedoka, nego zato što bankarski sistem pamti bolje od svakog ko je kod kase.

Njih dvojica sada odgovaraju za krivično delo zbog iznosa od po nešto preko tri i po hiljade denara. Razlika između toga da se nađena kartica vrati i da se njome potroši nije u novcu. Ona je u tome što prvo ne ostavlja trag u kaznenoj evidenciji.