U 2025. godini, dve od svake tri sudske presude obuhvaćene monitoringom nisu bile javno objavljene. U 2024. godini taj udeo je bio oko 40 odsto. Za godinu dana, neprozirnost je skočila na 66 odsto.

Podatak je iz monitoringa Koalicije „Svi za pravično suđenje”, a iznela ga je Ivana Petkovska u emisiji „Noćni studio” na 4TV.

Presuda koja nije objavljena ne postoji ni za koga osim za stranke

Ovo nije tehničko pitanje za pravnike. Objavljena presuda je jedini način da građanin vidi kako je sud odlučivao u sličnom slučaju, da novinar proveri da li su odluke konzistentne, da se advokat pozove na praksu. Kada se dve trećine njih ne objavljuju, sudska praksa postaje privatna stvar između suda i strana.

A rast sa 40 na 66 odsto za godinu dana nije ni slučajnost ni oscilacija. To je trend u jednom smeru.

Ročišta dvaput godišnje

Jedan od najvećih problema je dužina građanskih postupaka. Kod određenih predmeta ročišta se zakazuju samo dva do tri puta tokom jedne godine. To znači da predmet sa tri ročišta traje dve i po godine - ne zbog složenosti, nego zbog kalendara.

Naročito veliki broj predmeta ima upravo u oblasti radnih sporova. Dugo čekanje znači da građani ne dobijaju sudsku zaštitu na vreme, čime se otvara i pitanje prava na suđenje u razumnom roku.

Kod krivičnih postupaka monitoring beleži i drugu promenu: priznanje krivice je u 2024. godini registrovano u 34 odsto praćenih slučajeva, a u 2025. godini procenat se smanjio za oko deset procentnih poena.

Kadar kojeg nema, i kadar koji neće doći

Sudovi se suočavaju sa velikim brojem predmeta, a nema dovoljno sudija koji bi mogli blagovremeno da postupaju po njima. Nedostaju i sudije porotnici i stručni saradnici.

Petkovska upozorava i na slab interes kod mladih pravnika za karijeru u sudstvu i tužilaštvu. Razlog su, prema njenim rečima, niske plate i uslovi koji im se nude.

„Nema motivacije”, ocenjuje ona.

To je rečenica koja zatvara račun. Sistem koji ne može da privuče dvadesetpetogodišnjaka sa diplomom prava nema kako da reši predmete koje je nagomilao za dvadeset godina.

Budžet nije usluga Vlade

Kao jedan od ključnih problema Petkovska je navela finansiranje sudstva, pozivajući se na primedbe Venecijanske komisije i na izveštaje Evropske komisije, u kojima se redovno ukazuje na nedovoljno finansiranje.

„Budžet sudstva moramo da razumemo da kao država nije volja premijera, Ministarstva finansija i Sobranja. To je zakonska kategorija”, istakla je ona.

Izjava je oštrija nego što zvuči. Ako budžet jedne od tri vlasti zavisi od raspoloženja druge dve, nezavisnost je pitanje dobre volje, a ne institucionalnog dizajna.

Pritisak, kritika i razlika između njih

Petkovska je komentarisala i izjave izvršne vlasti posle sudskih odluka, ocenjujući da se sve češće čuju izjave koje se mogu shvatiti kao pritisak na sudstvo.

„Svi treba da upućujemo kritike ukoliko određena vlast ne radi kako treba. Međutim, ta kritika treba da bude konstruktivna, bez napada i da se ostavi prostor za profesionalan rad”, ukazala je ona.

Problem je, prema njenim rečima, i percepcija da sudska vlast ne doživljava sebe kao jednaku sa ostale dve.

Ono što se zaustavlja i ne objašnjava

Govoreći o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, Petkovska je ukazala da odsustvo postupaka protiv određenih političkih struktura može da otvori pitanja da li se zakoni primenjuju jednako prema svima. Za slučajeve koji su otvoreni u Tužilaštvu za gonjenje organizovanog kriminala i korupcije, a potom zaustavljeni, javnost bi prema njenim rečima trebalo da dobije jasno i detaljno obrazloženje zašto je postupak prekinut.

„Građani sumnjaju u dinamiku, bukvalno zato što nema poverenja u institucije”, rekla je ona.

Kritike je uputila i Sudskom savetu - u tri navrata nije uspeo izbor novog člana u Sobranju, a javnost bi, smatra ona, trebalo da dobije jasnija objašnjenja zašto su postupci prekidani ili materijali povlačeni.

Izbor novog rukovodioca JT za gonjenje organizovanog kriminala i korupcije zakazan je za 28. oktobar 2026. godine, kada javni tužioci treba neposredno i tajno da glasaju. Za funkciju se prijavilo pet tužilaca. Javno predstavljanje kandidata Petkovska je ocenila kao pozitivan korak.

Jedan pozitivan korak, naspram 66 odsto neobjavljenih presuda. Račun se zasad ne zatvara.