Strani lovci pucaju u balkansku divokozu na stenama iznad Mavrova, a zatim, kao ritual, piju krv ubijene životinje. Snimci su objavljeni na lovačkim kanalima na društvenim mrežama. Na delu materijala vidi se i vozilo sa oznakama Nacionalnog parka.

Aranžmani na evropskom tržištu kreću se od tri do šest hiljada evra po odstreljenoj divokozi, u zavisnosti od trofejne vrednosti rogova. To nije cifra sa crne berze - to je cena proizvoda koji se prodaje javno.

Zaštićena vrsta, legalna dozvola

Makedonsko ekološko društvo podseća da je balkanska divokoza strogo zaštićena vrsta prema Bernskoj konvenciji i prema Direktivi o staništima Evropske unije. Njihov terenski monitoring pokazuje da je populacija u Mavrovu pod stalnim pritiskom.

A lov je ipak legalan. Direktor parka, Haris Ibraimi, objašnjava da je odstrel deo Programa uzgojnih mera, odobrenog od Ministarstva životne sredine i Ministarstva poljoprivrede, kroz koji se prati zdravstveno stanje divljeg sveta. Love lovačka društva koja se prijavljuju kod njih, u pratnji rendžera.

Tim sredstvima se, kako tvrde iz parka, finansira tekuće održavanje i plate čuvarske službe. Dakle, park plaća svoje čuvare od prodaje životinja koje bi ti čuvari trebalo da čuvaju.

Pravni vakuum koji traje petnaest godina

Zakon o zaštiti prirode iz 2004. godine tražio je da se sva zaštićena područja ponovo proglase do 2010. godine. Mavrovo je jedini nacionalni park u zemlji koji još uvek nije ponovo proglašen zakonom, nema Plan upravljanja ni Program za šumska staništa.

Prva Studija revalorizacije izrađena je između 2011. i 2013. godine. Zakon je pripremljen 2015, tekst je izašao na ENER - i potom je povučen od strane Vlade bez obrazloženja.

Nova Studija, finansirana i iz državnog budžeta, završena je u decembru 2023. godine. Njome bi više od polovine površine parka postalo zona stroge zaštite i aktivnog upravljanja - povećanje od preko 20 odsto najstrože zaštićenih delova u odnosu na dokument iz 2012. Utvrđene su i nove spoljne granice, kojima se park povećava za preko 1.000 hektara.

Studiju su prihvatili i potvrdili stručnjaci, lokalne vlasti i stanovništvo. Ne prihvata je sadašnja uprava parka. Zato proces stoji.

Šta ima unutra

Istraživanja za potrebe Studije sprovedena 2023. godine potvrdila su prisustvo 14 jedinki balkanskog risa - vrste sa pedesetak jedinki ukupno i među najugroženijima pred istrebljenjem. Tu su i 130 medveda, stabilna populacija vukova, jedna od najvećih populacija leptira bakarca, i najveća prirodna populacija divljeg kestena sa velikim brojem stogodišnjih stabala. Površina pod šumama porasla je sa 30.600 na 36.200 hektara.

Pisma bez odgovora

„Dvadeset građanskih organizacija uputilo je pismo Vladi i Ministarstvu za hitan nastavak postupka ponovnog proglašenja NP Mavrovo, ali do sada nemamo nikakav odgovor”, kaže Ana Čolović-Lešoska iz Eko-svesti.

Marko Gučeski, pravnik u istoj organizaciji, objašnjava mehanizam: „Neophodno je da postoji Zakon o nacionalnom parku, zato što iz njega treba da proizađu plan i program upravljanja nacionalnim parkom.”

Pitanje se prati i na međunarodnom nivou. U okviru Bernske konvencije, zaštita Mavrova prati se još od 2013. godine, a 2025. godine makedonskim vlastima je upućena konkretna preporuka za zaustavljanje razvoja hidroelektrana i za hitno ponovno proglašenje. Od prošle godine nema komunikacije između Sekretarijata Konvencije i Ministarstva životne sredine.

Bernska konvencija je tražila i odustajanje od malih hidroelektrana u Mavrovu. Koncesija za Ribničku nije raskinuta - postupak nastavlja da teče.

Zahtev

Ekolozi traže da Vlada prekine lovni turizam na divokoze u parku dok se ne uspostavi režim stroge zaštite, i da proglasi moratorijum na aktivnosti koje nisu u funkciji zaštite prirode.

Dotle svaki protekli mesec bez zakona znači još nekoliko legalnih dozvola, još nekoliko hiljada evra u budžetu parka, i još nekoliko snimaka kojima se makedonska priroda svetu predstavlja kao ponuda.