U zemlji gde te reklame za klađenje i kazina presreću na svakom koraku, a kladionice niču i pored škola, novi Zakon o igrama na sreću dolazi kao pokušaj vlasti da konačno povuče crtu. Predlog zakona, koji je na javnoj raspravi, uvodi pravila kojih dosad ili nije bilo ili ih niko nije poštovao.

Najkonkretnija mera je jasna: kazina neće smeti da budu u radijusu od 500 metara od škola. Pored toga, uvode se stroga ograničenja za reklamiranje igara na sreću i pojačana zaštita građana, naročito mladih. Vlada je usvojila usaglašen tekst zakona i poslala ga Sobranju, uz obrazloženje da je cilj veći nadzor nad sektorom.

Kao što obično biva kada neki sektor počne da dobija pravila, reakcija nije izostala. Udruženja priređivača, među kojima APIS i ASOM, protiv su ovakvog rešenja, tvrdeći da će dovesti do gubitka radnih mesta i da ima ustavnih problema. Argumenti koji uvek zvuče isto kada je reč o biznisu koji je dobro zarađivao u odsustvu regulacije.

Pitanje koje građani treba sebi da postave jeste čije je dobro prioritet: zarada industrije koja živi od tuđe zavisnosti, ili zaštita dece koja svaki dan prolaze pored treperavih neonskih reklama? Petsto metara nije revolucija - to je minimum pristojnosti. Ako i taj minimum nailazi na otpor, možda to najviše govori koliko su se duboko ukorenile igre na sreću u svakodnevici.