Vlasnici električnog pikapa Rivian R1T i terenca R1S podneli su grupnu tužbu protiv kompanije, tvrdeći da im je godinama obećavano nešto što je ona znala da vozila neće dobiti - pravu vožnju bez ruku.

Prema tužbi, podnetoj pred federalnim sudom u Kaliforniji, Rivian je više od pet godina reklamirao širom Amerike da će sistem „Driver+“ biti standardan u svakom vozilu i da će prva generacija vozila biti sposobna za autonomiju trećeg nivoa - vožnju bez ruku na volanu i bez očiju na putu. Problem: tužitelji tvrde da je kompanija znala da prva generacija nikad neće biti sposobna za to, a ipak je nastavila da prodaje obećanje. Tužba navodi prevaru, pogrešno predstavljanje i neosnovano bogaćenje.

Ne pomaže ni to što druga generacija vozila, obnovljena 2024. godine, zaista dobija funkcije bez ruku - sa 11 kamera, pet radara i deset puta jačim računarom. To samo potvrđuje argument tužitelja: tehnologija je bila moguća, samo ne u kolima koja su oni već platili. Kupci prve generacije platili su za obećanje, a dobili hardver koji, prema tužbi, nikad nije mogao da ga ispuni.

Za kompaniju koja je već platila 250 miliona dolara za poravnanje prethodne tužbe akcionara, ovo nije dobar izgled. I nije samo priča o Rivijanu. Cela industrija električnih i „samovozećih“ vozila godinama prodaje budućnost koja se stalno odlaže za sledeći model, sledeću nadogradnju, sledeću godinu. Pitanje koje ova tužba otvara je jednostavno: dokle marketing sme da obeća nešto što inženjering ne može da isporuči, a da niko ne odgovara za to?