Na pedeset kilometara od obale Kasteljona, usred otvorenog Sredozemlja, stoji prsten stene koji spolja izgleda kao polovina ostrva. Nije polovina. To je ono što je ostalo od kratera vulkana - i brod koji će te odvesti tamo, bukvalno ulazi unutra u njega.

Kolumbretes su četiri grupe ostrva: Ila Grosa, la Ferera, la Foradada i el Karahot. Zajedno imaju devetnaest hektara kopna. Kaldera je široka skoro 800 metara, a otvor zaliva kroz koji se ulazi - 340 metara. Vulkanska aktivnost koja je sve ovo stvorila stara je između 1,3 miliona i 300.000 godina, a podvodno vulkansko polje ispod njih prostire se na 90 sa 40 kilometara, na dubini od 80 do 90 metara.

Samo jedno ostrvo je otvoreno, i to sa kvotom

Iskrcavanje je dozvoljeno jedino na Ila Grosi, sa dnevnom kvotom posetilaca i sa racioniranim usponima koje odobrava regionalna vlast. To nije turistička dosetka radi ekskluzivnosti - to je razlog zašto mesto još uvek izgleda tako.

Grci i Rimljani su ih zvali Ofiusa i Kolubrarija - ostrva zmija, zato što su bukvalno bila puna njih.

Svetionik i osama

Gradnja svetionika počela je u oktobru 1856. godine, a pušten je u rad tri godine kasnije, sa francuskom optikom koja je bacala svetlo do 21 nautičke milje. Ljudi su tamo živeli decenijama - do 1975. godine, kada su solarni paneli učinili stalno ljudsko prisustvo nepotrebnim. Tada je ostrvo ostalo prazno.

Šta ima pod vodom

Od 1988. godine Kolumbretes je prirodni park, prvi zaštićeni u provinciji Kasteljon, a kasnije i morski rezervat sa dodatnim evropskim zaštitama. Rezultat skoro četrdeset godina zaštite vidi se odmah: podmorska dna su među najbolje očuvanima u Sredozemlju, a veliki kirnji plivaju pored ronilaca ne bežeći. Riba koja ne beži od čoveka najdirektniji je pokazatelj da tamo decenijama niko nije lovio.

Na kopnu živi gušter Kolumbretesa, endem sa telom od pet do šest santimetara. Iznad njega - Eleonorin soko, Odvenov galeb, burni galeb i kormoran.

Zašto vredi znati za ovo

Ovo ostrvo je dokaz da kvota funkcioniše. Pedeset kilometara od obale, nijedan hotel, dnevni limit ljudi - i posle četiri decenije more ispod njega je među najzdravijima u celom Sredozemlju. Da li kod nas, na Ohridskom ili na Prespanskom jezeru, iko uopšte otvara taj račun kada je reč o broju posetilaca?