Kod nas se terasa puni frižiderom i kutijama: asturijska kuća gde se svaka odluka ponavlja u stanu od šezdeset kvadrata

Kuća je u Perlori, opština Karenjo, na asturijskoj obali na severu Španije. Kupljena je 2019. i potpuno preuređena. Dva sprata, četiri spavaće sobe, bašta. Vlasnica je poznata španska glumica rođena u tom kraju, a kuća je njen povratak kući - ne kao gest, već kao adresa na koju se ide kada Madrid postane previše.

Ono što je čini vrednom razgledanja nije kvadratura. To je što se gotovo svaka odluka u njoj može ponoviti u stanu od šezdeset kvadrata, bez remonta i bez arhitekte.

Osnova je neutralna i to je cela tajna. Belo, krem, peščano. Ne zato što je moderno, već zato što je na severu svetlost kratka i svaki taman zid je jede. Preko te osnove dolaze prirodni materijali - ratan, vrba, juta - koji nose toplinu kakvu bela boja sama po sebi nema.

Dnevna soba je otvorena ka trpezariji, ali vizuelno podeljena. Ima veliku ugaonu garnituru u krem tonu sa jednostavnim linijama, tepih koji crta granicu između dve zone, i lampu sa lukom koja se naginje nad jednim krajem garniture. Najpametniji detalj je veliko okruglo ogledalo sa zlatnim ramom, postavljeno tako da vraća svetlost sa prozora i uvlači baštu unutra. Star trik, ali funkcioniše svuda.

U trpezariji je sto sa staklenom pločom i nogama od hrasta postavljenim u obliku slova X. Staklo nije estetika, već računica - propušta svetlost i ne seče sobu na dva dela. Stolice su tapacirane u bukle, a nad stolom visi veliki luster od prirodnih perli, ručne izrade.

Kuhinja je mesto gde je ideja najčistija. Mat beli elementi bez ručica, radna površina od drveta, i jedan zid obložen drvenom oblogom sa vidljivom šarom. Prozori su veliki i beli, i umesto da se tretiraju kao otvor, tretiraju se kao ram - spoljašnji pejzaž je slika na zidu, besplatna i drugačija svakog meseca.

Spavaća soba ima mansardni plafon sa vidljivim gredama. Plakari idu od poda do plafona, beli, sa tamnim ručicama za kontrast. Na dnu kreveta je klupa sa metalnom konstrukcijom i pletenim ratan sedištem, preko koje je prebačeno ćebe u sirovoj boji. Malo predmeta, svi sa teksturom.

Soba ćerke ide u drugom smeru - boho, mlađa, sa izgrebanim belim uzglavljem od letvica i jastucima u mentol zelenoj sa geometrijskim vezom koji nose svu boju u prostoru. Ogledalo u punoj visini sa ramom u slomljeno beloj služi dvostruko: za fotografije i da otvori sobu.

Najbolji deo kuće je, prema samoj vlasnici, terasa. Zastakljena je, što znači da se koristi preko cele godine, a ne tri meseca kao kod nas. Podeljena je na dve: sedeća zona sa kubnim foteljama od užeta i jastucima u bojama gline i sive, preko ćilima, i trpezarijska zona sa stolom od belog aluminijuma i kaljenog stakla.

Tu se najjasnije vidi logika cele kuće - hladan materijal se uvek balansira toplim. Metal sa tekstilom, staklo sa jutom, aluminijum sa fenjerima od ratana. Ako se to ne uradi, prostor izgleda kao čekaonica.

Kod nas se terasa zatvara PVC-om i puni frižiderom, biciklom i kutijama. Razlika nije u parama - razlika je u tome da li je prostor odlučen unapred ili se puni onim što nema gde na drugom mestu. Pet komada nameštaja i jedan ćilim su više nego dovoljni; problem je što prvo treba isprazniti.