Kupaš se do rimskog grada iz prvog veka, a dina iznad tebe je visoka trideset metara: deset plaža za poslednje kupanje

Avgustovska gužva odlazi, voda ostaje topla još nedeljama. To je trenutak kada se južna španska obala otvara onako kako izgleda na fotografijama - bez reda za parking i bez peškira do peškira.

Najjači primer je Bolonja kod Tarife, gde se kupaš do rimskih ruševina Baelo Klaudije. Plaža ima dinu visoku 30 metara i široku 200, koja polako guta bor iza sebe. Arheološki kompleks čuva ostatke foruma, hramova, svetilišta, pijace, bazilike, pozorišta, termi i fabrike za soljenje ribe. Malo mesta na Mediteranu nudi kupanje i antički grad u istom kadru.

Nekoliko kilometara dalje je Punta Paloma, deset kilometara od Tarife, gde se pejzaž sa dinama proteže kilometrima duž obale. To je omiljeno mesto kajtsurfera zbog vetra koji ovde duva gotovo stalno - istog vetra zbog kojeg su druge plaže prazne, a ova puna.

Ako želiš vodu boje sa razglednice, Maro kod Nerhe je deo obale sa stenama i malim zalivima gde ima manje ljudi nego na susednim plažama u istoj opštini. Sa maskom ili kajakom stiže se do skrivenih vodopada ispod stena.

Najteže dostupna je Kala de Enmedio u Kabo de Gati. Pešači se pola sata od Agva Amarge ili dvadeset minuta od Kala Ploma - ili se dolazi čamcem. Tamo je bio koralni greben; danas su od njega ostale fosilizovane dine među kojima se formiraju bazenčići sa intenzivno plavom vodom.

U istom parku je Plaja de los Henoveses, zaliv duži od kilometra sa plitkom vodom i bez ijedne usluge. Ni tuša, ni kafića, ni hlada. Ko ide tamo, nosi vodu, hranu i zaštitu od sunca - ili se vraća ranije nego što je planirao.

Na atlantskoj strani je El Palmar kod Veher de la Frontere: jedanaest kilometara peska i voda koja zaista hladi, za razliku od Mediterana u avgustu. Ima dovoljno plažnih barova i zalazaka za koje ne treba filter.

U Uelvi, Masagon i Matalaskanjas oslanjaju se na nešto što se retko sreće - Nacionalni park Donjana iza leđa. Plaže su toliko duge da je teško biti blizu nekoga. Kula iz šesnaestog veka u Tore del Loro i kula La Igera, koju more stalno spira, dve su najfotografisanije tačke te obale.

Kod Marbelje, Kabopino je dokaz da je i najizgrađenija obala u Španiji zadržala nešto prirodno: četrnaest kilometara od centra, u zaštićenom području dina Artola, sa arapskom stražarskom kulom visokom 15 metara. A u Granadi, La Rihana je šljunkovita plaža okružena stenama, gde se iznajmljuje daska ili kajak i obilaze pećine.

Deset plaža, nijedna ne traži avionsku kartu preko okeana. Pitanje je da li će Balkan ikada naučiti da je septembar najbolji mesec na moru - ili ćemo nastaviti svi zajedno da se guramo u prvoj polovini avgusta zato što je tako bilo i lane.