Sedam broševa iz zaostavštine Izabele Druge postali su tijara 1906. i od tada je nosi svaka nevesta iz loze: svadba kod Sevilje krštenice Huana Karlosa

U 1904. godini španska kraljica Marija Kristina kupila je sedam broševa u obliku cveta iz zaostavštine svoje svekrve, kraljice Izabele Druge. Zlatar Ansorena im je napravio srebrnu konstrukciju da bi se nosili kao dijadema, sa kompletom od narukvica, ogrlice, broša i minđuša. U 1906. kraljica je komplet darovala ćerki, infanti Mariji Terezi, za venčanje sa princem Ferdinandom od Bavarske. Od tada tijara nije izašla iz familije i postala je nevestinska: svaka nevesta iz loze je nosi jednom u životu. U subotu, 19. septembra, došao je red na Kristinu Eskudero Markes.

Svadba je održana u kapeli Hasijende San Huan del Ornijo, imanja na periferiji Sevilje, a mladoženja je Hose San Martin. Nevesta je ćerka Pedra Eskudera i Mirte Markes de Bavijera, unuka Tese od Bavarske, druga rodica kralja Huana Karlosa, kojem je Kristina krštenica. Znači, nije kraljevska svadba, ali je svadba krštenice kralja, a na glavi neveste stoji nakit koji četiri generacije čuvaju za točno ovaj dan. Istu tijaru su pre toga nosile njene rodice Sol i Viktorija Matosijan, a pre njih njena majka i tetka. Šest cvetova od dijamanata i smaragda, objašnjava David Rato, poznavalac kraljevskog nakita, a original je bio Izabele Druge, španske kraljice iz XIX veka.

Haljina je bila klasična i romantična: pripijen gornji deo, izrez u obliku čamca, kratki bufnasti rukavi i donji deo od strukturiranih, asimetričnih slojeva tkanine koji daju volumen i kretanje. Buket, divlje cveće u belom i roze sa zelenilom. Ništa što konkuriše tijari, i to je očigledno bila namera.

Novinarka Teresa de la Sijerva, blizka sa obe familije i gošća na svadbi, napisala je da je bila „proslava puna ljubavi i emocije, ali i veoma zabavna”. Hor je obezbedila Eskolanija Los Palasiosa, deca od četiri do sedamnaest godina izabrana iz lokalnih škola. Jedan od najemotivnijih momenata došao je kada je gost zapevao portugalsku pesmu dok je nevesta plesala. Večera je bila na otvorenom, na dugim stolovima sa svećama i mnogo cveća, sa muzikom uživo do kraja.

Čitalac na Balkanu će ovde prepoznati nešto poznato. Ne smaragde, nego logiku: nakit koji se ne prodaje, nego predaje, i svadba gde ono što nosiš govori o tome odakle dolaziš. Kod nas je to zlato od babe ili vezena košulja koja se izvadi jednom. Kod njih, sedam broševa iz 1904. Princip je isti, samo je banka veća.