Pravilo koje dizajner Alvaro Pojdel iznosi za kume i majke neveste zanimljivije je od bilo kog komada odeće: udobnost se vidi spolja. Ako se žena ne oseća sigurno u haljini, to se čita u držanju cele večeri, bez obzira koliko je haljina koštala. I drugi savet, gotovo jeretički za modnu redakciju - da se ne ide previše za onim što nameću društvene mreže.

Protokol koji navodi konkretniji je nego što većina misli. Duga haljina je rezervisana za kumu, naročito kada se nosi mantilja, i to važi i za jutarnje i za popodnevno venčanje. Majka neveste ide na midi dužinu. Francuski rukavi su prvi izbor za obe uloge - daju najviše sigurnosti.

Kod boja se linija deli. „Monohromatski izgledi funkcionišu vrlo dobro kod kuma”, kaže Pojdel, dok majke neveste češće rizikuju kombinovanjem boja i tekstura. To je razlika koja se kod nas gotovo ne prepoznaje - na makedonskom venčanju obe uloge obično ulaze u istu kategoriju „svečano”, pa sve završi u istoj vitrini.

Dizajnerka Kristina Valensuela priču nosi u materijalima: krep, bombazin, svileni žoržet, žakard, lan i prirodne rustične svile. To nisu imena za hvalisanje - to su tkanine koje drže formu i kreću se kako treba kada čovek sedi, ustaje i igra satima.

Njena zaključna rečenica je i najbolji razlog zašto je ovo uopšte tema: obući kumu ili majku neveste znači „pratiti je u jednom od najvažnijih dana u njenom životu. Dizajn mora da bude ravan toj emociji”. Kod nas je venčanje ozbiljna stvar sa mesecima priprema, a ipak najmanje pažnje dobija upravo žena koja stoji najbliže nevesti.