Aleksandar Lukašenko najavio je da će Belorusija podići nivo borbene gotovosti i da je moguće proglasiti mobilizaciju - ali, kako je pažljivo pojasnio, samo da bi se proverilo da li sistem uopšte funkcioniše. Izjavu je dao u petak na vojnom poligonu „Obuz-Lesnovski” kod Baranoviča, na zapadu zemlje.

„Već sam jasno rekao: vojsci treba provera - došlo je vreme za to. Celoj vojsci. Sve ćemo proveriti. Sve do nivoa mobilizacije”, rekao je novinarima. Provera će, dodao je, biti što je moguće bliža stvarnim ratnim uslovima. Formula kojom je završio to obrazloženje zaslužuje da se zapamti: „Spremamo se za rat da do njega ne dođe.”

Rečenica koja otkriva pravu računicu

Obraćajući se vojnim vrhovima, Lukašenko je ponovio da Minsk ne planira da napada nikoga. Ali način na koji je to rekao zanimljiviji je od same poruke. „Nemamo nameru da napadnemo bilo koga; pragmatični smo. Razumemo da bi napad na bilo koga - recimo, na nekog od naših suseda - bio ravan samoubistvu. Ne možemo dobiti sukob protiv 'čudovišta' - država duž naših granica.”

Nije pojasnio koga tačno naziva čudovištima. Ne mora. Brojke to rade umesto njega, i one su nemilosrdne.

Aritmetika iza izjave

Belorusija održava armiju s manje od 50.000 aktivnih vojnika. Njen ključni saveznik Rusija ima oko 1,5 miliona. Za Ukrajinu, koja je u sukobu s Rusijom više od četiri godine, procenjuje se da ima oko 900.000 aktivnih vojnika. Drugačije rečeno, sused na istoku je trideset puta veći, a sused na jugu osamnaest puta.

Na zapadu slika nije prijatnija. Poljska, Litvanija i Letonija su članice NATO-a. Dve baltičke države imaju male armije, ali se Varšava poslednjih godina naglo naoružava - oko 220.000 aktivnih vojnika i još raste, što je čini trećom najvećom armijom u Alijansi, odmah iza SAD i Turske.

Kada čovek s 50.000 vojnika stoji okružen tim brojkama, „spremamo se za rat da do njega ne dođe” zvuči manje kao pretnja, a više kao računica napravljena mnogo puta za stolom.

Šta je zapravo proveravano

Tokom posete Lukašenko se sastao s visokim vojnim funkcionerima i izvršio inspekciju sistema veze i komandovanja. Artiljerijska brigada i jedinice veze, otkrio je, trenutno prolaze kroz opsežne provere. To nisu detalji za spektakl - veza i komandovanje su upravo oni delovi jedne armije koji prvi otkazuju, i upravo oni za koje niko ne želi da sazna da ne rade onda kada zatreba.

Hoće li provera ostati provera? To je pitanje koje ovaj region prepoznaje instinktivno. Balkan je više puta gledao scenu u kojoj vežba tiho prelazi u raspoređivanje, a zvanična formulacija ostaje ista do poslednjeg trenutka.