Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, u 2025. godini u Makedoniji se prečišćava samo 20,6 procenata otpadnih voda. Od ukupno 3,046 milijardi kubnih metara otpadnih voda koje su bile ispuštene, samo 629 miliona kubnih metara prošlo je kroz prečistitelnu stanicu. Ostalo - 2,4 milijardi kubnih metara - otišlo je direktno u reke, jezera ili podzemne vode, bez tretmana.

Ko je najveći zagađivač? Energetski sektor. On troši 99 procenata ukupne vode koju koriste biznisi, i ispušta 3,021 milijardi kubnih metara otpadnih voda. Prečistio samo 624 miliona. To nije statistička greška - to je sistemski propust. Makedonija gradi energetiku na račun voda koje pijemo i sa kojima uzgajamo hranu.

Ostali sektori imaju svoje brojke, ali problem je sličan. Prerađivačka industrija prečistila samo 2 miliona od 14 miliona kubnih metara ispuštenih otpadnih voda. Poljoprivreda i građevinarstvo - nula prečišćeno. Samo rudarstvo prečistilo je sve svoje 2 miliona kubnih metara.

Kontekst je globalan i alarmantan. Svetske institucije upozoravaju da potražnja za vodom može da nadmaši snabdevanje za 40 procenata do 2030. Voda se postavlja kao ekonomsko pitanje sa nivoom težine kakvu je u 20. veku imala nafta. I dok Makedonija ulazi u tu epohu sa 20-procentnom stopom prečišćavanja, pitanje nije „da li", nego „kada" će nam biti krizno za vodu.

Vlasti koje godinama ćute o ovoj brojci imaju svoj razlog. Izgradnja prečistitelnih stanica za energetski sektor je milionski trošak, a povećavanje tarifa za vodu i električnu energiju je politički nepopularno. Ipak, svaka godina u kojoj ova brojka ostaje pod 25 procenata povećava budući trošak eksponencijalno. To je ekonomska istina koju nijedan budžetski projekat ne može da odloži beskonačno. Dani kada je Makedonija mogla da sebi dozvoli 20,6 procenata već prolaze.