Modna industrija živi od mladosti - ili bar tako tvrdi. Zato je toliko zanimljivo što pet španskih manekenki iz devedesetih i dalje radi, i to ne kao nostalgičan eksponat, već kao aktivna lica najvećih modnih kuća na svetu. Njihova priča je tihi izazov pravilu da u modi vrediš samo dok si nov.

Najpoznatija među njima, Nives Alvares, započela je karijeru 1991. nakon što su porodične fotografije stigle do agencije u Madridu. Danas, sa 52 godine, redovno defiluje za visoku modu i uskoro se udaje u haljini dizajnera s kojim sarađuje godinama. Ines Sastre, takođe 52, napravila je dramatičan povratak na pistu posle gotovo tri decenije pauze, defilujući na Nedelji mode u Madridu.

Laura Ponte učvrstila je saradnju sa Chanel, debitujući na njihovoj pisti za visoku modu, a u martu je dobila nagradu za najbolji model. Ester Kanjadas, koja je sa 15 godina krenula iz Barselone na svetske piste kroz oko jednog poznatog fotografa, i dalje zastupaju agencije u Njujorku, Milanu, Londonu i Hamburgu. I Vanesa Lorenso, koja je sa 18 postala lice brenda u Parizu, povremeno ali značajno se vraća na pistu.

Šta ih drži? Prema industriji, to je nešto što ne stari: karakter, stav, i poseban način da se osvoji kamera. Dizajneri ih ne traže iz nostalgije - traže ih jer imaju prisustvo kakvo mnoga današnja dvadesetogodišnja lica još nisu izgradila. Iskustvo se, ispostavlja se, ne obezvređuje tako lako kao što industrija voli da tvrdi.

Ima ovde i poruka za nas koji nismo u svetu mode. Društvo nam decenijama govori da vrednost žene opada s godinama - posebno u profesijama gde je izgled deo posla. Ovih pet žena piše suprotnu priču, tiho i bez mnogo reči: da prisustvo, kad je autentično, ne ističe s rokovima koje su ti drugi postavili.