Evropska Unija pritiska tehnološke kompanije da otvore brojke o ekološkom otisku svojih mega data centara. Retorika je jednostavna, direktorka Evropske agencije za životnu sredinu Lina Jle-Mononen je formulisala u jednoj rečenici: „Ono što ne možeš izmeriti, ne možeš ni upravljati."

Zašto problem sad eksplodira? Zato što EU planira da utrostruči kapacitet data centara za sedam godina, da bi ostala konkurentna u razvoju veštačke inteligencije. Danas data centri troše oko 3 procenta ukupne električne energije Unije. U Irskoj je to već dostiglo 20 procenata - i to je ono što Brisel pokušava da izbegne na nivou cele EU.

Tu dolazi paradoks. Samo 36 procenata data centara koji su zakonski obavezani da izveštavaju o energetskoj efikasnosti to su uradili. Ostali se kriju iza klauzule o poverljivosti koja je - prema evropskim izvorima - uneta posle lobiranja američkih tehnoloških giganta, uključujući Microsoft. Rezultat: 64 procenta najvećih potrošača struje ne moraju da kažu koliko.

Regionalni primeri su poučni. U Irskoj, novi izveštaj Friends of the Earth Ireland pokazao je da su data centri prošle godine potrošili 22 procenta ukupne električne energije - više od svih urbanih domaćinstava zajedno. Prema studiji, oni su iscrpili 715 miliona evra iz irske ekonomije i uvećali prosečan račun za domaćinstva za 360 evra između 2015. i 2023. Drugim rečima, irske porodice tiho plaćaju „skriveni porez" kroz račune za struju - i to za infrastrukturu koja pripada korporacijama.

U susedstvu - data centar u Kragujevcu trenutno troši 123 GWh godišnje, ili 25 procenata ukupne potrošnje grada. Kada bude potpuno proširen na 56 MW, trošiće električnu energiju kao ceo Kragujevac bez njega. To je 1-1,4 procenta ukupne godišnje proizvodnje električne energije u Srbiji. Zemlja koja je upravo prešla iz izvoznika u uvoznika električne energije, zimi, nema luksuz da ignoriše ove brojke.

Za Makedoniju ovo je direktan signal. Ako EU uvede stroga ekološka pravila za data centre (a to se dešava do 2030-te), naši energetski resursi treba da budu pripremljeni da izdrže taj pritisak. Pitanje je da li vlast ima strategiju za energetski miks, ili ćemo čekati da nastanu problemi, kao i sa prečišćavanjem otpadnih voda. Brojke već govore - u narednih 4 godina, svaka odluka o data centru postaje kritična odluka za energetski balans.