Bugarska će biti prva zemlja u istoriji Evrozone koja je ušla u nju, a samo za nekoliko meseci potom dobije sankcionisanje od Brisela zbog prekomernog budžetskog deficita. 3,5 procenata deficit u 2025, dok je dozvoljeni maksimum tri. Prognoza za naredne godine izgleda još gore: 4,1 procenat u 2026 i 4,3 procenta u 2027.

Premijer Rumen Radev, levičar koji je došao na vlast u maju posle pobede levopopulističke Progresivne Bugarske, bacio je krivicu na prethodnu desno-centrističku vladu. „Lagali su da bi pustili Bugarsku u evrozonu", izjavio je po vraćanju iz Brisela. To je svakako politički udarac - ali i realan. Stara vlada je, pod uslovima za ulazak u evrozonu, koristila jednokratnu fleksibilnost za odbrambene troškove kako bi smanjila zvanični deficit. Kada je ta fleksibilnost pala, realnost budžeta postala je vidljiva.

Bivša ministarka finansija Temenuška Petkova (GERB) odbila je optužbe. Prema njoj, Bugarska je bila pod limitom od 3 procenta u 2025-toj zahvaljujući odbrambenoj fleksibilnosti, a pogoršanje je došlo zbog odluka privremenih administracija i odloženog budžetskog planiranja za 2026. Koja je priča istinska - videće Evropska komisija. Ali pitanje koje svi tiho misle je: da li je Bugarska uopšte trebala biti puštena u evrozonu pre nego što završi sa fiskalnim igrama?

Kontekst je širi od Bugarske. Deset drugih zemalja članica već je pod procedurom za prekomerni deficit, uključujući Italiju i Francusku. Malta, koja je prošle godine smanjila svoj deficit na 2,2 procenta, izlazi iz procedure. Drugim rečima, ulazak u evrozonu već dugo vremena ne znači fiskalnu disciplinu. To znači politički pristup evro-novcu. Disciplina je ono što dolazi posle - ili ne.

Za balkanske zemlje koje gledaju na evrozonu kao cilj (Hrvatska je već tamo, Makedonija kao kandidat), bugarski slučaj je važna lekcija. Ulaz nije kraj - to je početak nove faze nadzora. I ako ekonomija nije spremna za to, posledice - sankcije, ograničenja, kontrola - dolaze brzo. Bugarska sada će probiti ove vode. Skoplje treba pažljivo da prati.