Za male stanove postoji jedan gotov recept koji svi recituju: beli zidovi, nizak nameštaj, mnogo ogledala, sve da prostor izgleda veći. Dve španske enterijerne dizajnerke tvrde da je baš taj recept razlog zašto toliko malih stanova izgleda dobro na fotografiji, a loše se živi. Žulijet Abeljo i Rebeka Nemet, osnivačice studija Nota, postavljaju pitanje drugačije: ne kako prostor da izgleda veći, nego kako da funkcioniše bolje.

To nije semantička razlika. Za stan od pedeset kvadrata u Skoplju, Bitolju ili Tetovu, to je razlika između doma i izložbenog prostora. Evo šta kažu da zaista radi.

Manje nameštaja, ali sa prisustvom

Prva i najčešća greška jeste da se nameštaj smanjuje proporcionalno sa prostorom. „Skloni smo da mislimo da ako je prostor mali, i sav nameštaj mora biti takav. Ipak, mnogo puta se dešava upravo suprotno. Bolje je da se odlučimo za nekoliko komada, dobro proporcionisanih i sa prisustvom", kažu one. Mnogo sitnih komada stvara vizuelnu fragmentaciju, a fragmentacija se čita kao nered čak i kada je sve čisto.

Druga dogma koja pada jeste bela boja. „Ne verujemo da postoji boja koja uvek funkcioniše. Svetli tonovi pomažu da se reflektuje svetlost, ali i mali prostor može da primi intenzivnije boje ako iza njih postoji koncept." Ključan je taj poslednji deo. Tamna boja u malom stanu nije rizik sama po sebi, nego samo kada je stavljena bez plana.

Zidovi se ne ruše svi, nego se preispituju

Otvoreni prostor postao je automatsko rešenje za svaki mali stan, a ne treba da bude. „Kad god upotreba dozvoljava, uklanjanje vizuelnih barijera mnogo pomaže. Ne radi se o tome da sve bude potpuno otvoreno, nego da se preispita koji su zidovi zaista potrebni. Mnogo puta jedna polica, zavesa ili promena materijala bolje rešava jednu podelu." To je savet koji vredi novca, bukvalno, jer je rušenje zida najskuplji korak u svakom renoviranju i najteže se vraća nazad.

Skladištenje je sledeća tema, i tu je odgovor kontraintuitivan: najbolji prostor za skladištenje je onaj koji se ne vidi. „Dopada nam se da skladištenje bude deo arhitekture. Plakari od poda do plafona, vrata u istoj ravni sa zidom ili integrisan nameštaj čine da se prostor čita mnogo čistije." Nije važan broj plakara, nego koliko njih se čita kao zid, a ne kao nameštaj.

Visina je kvadratura koja se ne plaća

Ovo je savet koji se kod nas najmanje koristi. „U malim stanovima svaki metar je važan. Mnogo puta se fokusiramo samo na površinu i zaboravljamo vertikalnu ravan. Visoke police, potpuni plakari ili dobro dizajniran nameštaj po meri omogućavaju da se oslobodi ostatak prostora." Sa plafonima od dva i po ili tri metra, metar i po iznad visine očiju je prostor koji ste već platili i nikada niste upotrebili.

Multifunkcionalni nameštaj je, pak, tema gde su dizajnerke skeptičnije nego što bi industrija želela. „Nismo pristalice ugrađivanja nameštaja koji se transformiše samo zato što se transformiše. Verujemo da mora da odgovara stvarnoj potrebi. Klupa koja i skladišti, ostrvo koje služi za kuvanje i za rad ili biblioteka koja organizuje i deli prostore imaju smisla." Krevet koji postaje trpezarijski sto obično ne ulazi u tu kategoriju.

Manje materijala, više mira

„Kada smanjimo broj materijala, prostor se doživljava smirenije. Dopada nam se da koristimo isti pod u više prostorija ili da ponavljamo završne obrade na različitim elementima. Ta kontinuiranost sprečava vizuelne prekide." Ovo je direktno suprotno navici da svaka prostorija dobije svoj pod, svoju pločicu i svoju boju, što je kod nas skoro standard u renoviranjima.

Svetlo je sledeća alatka koja se najčešće troši pogrešno. „Mnogo puta mislimo samo na opšte svetlo na plafonu, a baš u malim stanovima je zanimljivo raditi sa različitim slojevima osvetljenja. Zidne lampe, lampe na stolu ili indirektno osvetljenje stvaraju dubinu." Jedna sijalica na sredini plafona najjeftiniji je način da prostor izgleda ravno i bolnički.

I na kraju, najmanje očekivan savet: nameštaj ne mora da bude zalepljen za zid. „Postoji ideja da, da bi se dobio prostor, sav nameštaj mora da se postavi uz perimetar. Ipak, malo odvajanje sofe, stola ili police može mnogo da poboljša cirkulaciju." Ponekad se radi o nekoliko centimetara koji ništa ne koštaju, a menjaju način na koji se krećete kroz stan.

Sve ovo se svodi na rečenicu kojom dizajnerke završavaju: „Izvući maksimum iz malog stana ne znači toliko učiniti da izgleda veći, koliko postići da bolje funkcioniše." To je savet koji ne traži budžet, nego odluku. I suprotan je od svega što vam prodaje svaki katalog za uređenje doma.