Otvoriš Instagram i tamo je - savršen dom. Osvetljen kao da je snimljen za časopis, nijedan kabl na vidiku, nijedna stvar na pogrešnom mestu. Pomisliš da samo treba to da ponoviš kod sebe. I onda to uradiš, a nešto ne radi.

„Problem počinje kada prestanemo da se pitamo šta treba nama i počnemo da kopiramo kuću drugog čoveka", kaže dizajnerka enterijera Ana Utrilja. Trendovi mogu da pokažu ideje, materijale i kombinacije. Ono što ne mogu jeste da zamene način na koji živiš - jer dom nije fiksna slika, nego prostor u pokretu.

Kuća za pet minuta gostiju, naspram kuće za 364 dana

Godinama je lepa kuća značila besprekornu kuću. Utrilja tu definiciju odbacuje direktno: „Prodali su nam da je 'lepa' kuća ona koja dobro izdrži posetu od pet minuta". Njena kontra je zanimljivija: „Ja više volim da mislim na onoga ko je živi ostalih 364 dana u godini". Kada se ta perspektiva promeni, menjaju se i odluke. Počinješ da ceniš ono što ti olakšava dan, a ne ono što dobro izgleda na fotografiji.

Ličnost se ne kupuje

Postoji verovanje da dom sa karakterom traži unikatne komade ili velike investicije. Utrilja se ne slaže: „Nisu posebni komadi. Stvar je u tome da kuća ispriča nešto o onome ko u njoj živi". To potpuno menja pristup - ne radi se o sakupljanju upečatljivih predmeta, nego o nizu koherentnih odluka. „Zanimaju me kuće gde je sve tamo gde treba da bude", kaže ona, ne zbog estetike nego zbog funkcije.

Fotografija je trenutak, kuća je svaki dan

Najčešća greška je, prema njoj, „zaboraviti da je fotografija tren, a kuća svaki dan". Mreže pokazuju rezultat, ali ne i proces. „Jedna slika ti ne pokazuje gde se bacaju rančevi kada se dođe iz škole", kaže Utrilja. Ni haos običnog jutra, ni improvizovanu brzu večeru. „Prave kuće imaju žurbu, buku, ali i tišine." Ako se to ne uzme u obzir, dobija se prostor koji izgleda dobro i funkcioniše loše: „Završavaš živeći da bi održavao kuću, umesto da se kuća brine o tebi".

Raspored pobeđuje sve ostalo

Može da se pogodi stil i promaši osnova. Raspored je ono što zaista određuje kako se živi u jednom prostoru - „raspored koji čini da dan teče" ima veći uticaj od bilo kog trenda. Nije reč samo o tome gde će se staviti nameštaj, nego o olakšavanju kretanja, uklanjanju prepreka i optimizovanju upotrebe. Pitanje koje treba da vodi ceo proces je jednostavno: kako želim da živim ovde?

Odlaganje nije dodatak

Red nije estetsko pitanje, nego pitanje dobrobiti. „Mnogo puta problem nije estetski: to je odnos koji imamo sa kućom", kaže dizajnerka. Ako nema dovoljno prostora za odlaganje, nered se pojavljuje sam od sebe, a sa njim i osećaj haosa. Zato odlaganje mora da se planira od početka - ugrađeno, dostupno i prilagođeno rutini, a ne da se dodaje na kraju kada je već sve postavljeno.

Kako uzeti od trenda bez predavanja

Utrilja ne traži odricanje: „Nije potrebno da se odrekneš ničega". Ono što treba da se promeni je redosled. „Treba mu oduzeti glavnu ulogu" - znači ne počinjati od trenda. Prvo se analizira kuća, pa se odlučuje šta će se dodati. „Trend daje ideje, ne treba da donosi odluke umesto tebe." Rezultat tada ne zavisi od toga šta se nosi te godine, nego odgovara čoveku, a ne modi.

Cilj nije impresionirati

Dugo se uređivalo misleći na druge - na posetu, na fotografiju, na spoljno odobravanje. „Dom ne treba da bude mesto gde trošiš svu svoju energiju", kaže Utrilja. Treba da bude suprotno - prostor koji te puni. To znači udobno pre savršenog, i razumevanje da proživljena kuća nije zapuštena kuća. To je prava kuća.

Njena poslednja rečenica je i najbolja: „Trendovi se menjaju i ukusi takođe, ali kuća koja ti olakšava život, koja ti daje da se odmoriš, koja ne traži da bude savršena da bi u njoj uživao - takva retko prestane da ti se dopada". Teško je sporiti se sa tim - naročito u zemlji gde se renoviranje stana često planira prema tome šta će gosti reći, a ne prema tome gde će se ostaviti cipele.