Narodna banka je dosad imala otvorenu liniju kod Evropske centralne banke u maksimalnom iznosu od 400 miliona evra. Odsad je ta suma 50 milijardi.

To nije štamparska greška i nije pretnja. To je razlika od sto dvadeset pet puta u kapacitetu zaštitnog mehanizma koji stoji na raspolaganju državi ako devizna likvidnost ikada zaškripi.

Šta je tačno odobreno

ECB je Narodnoj banci odobrila pristup uvećanoj repo-liniji Evrosistema, poznatoj kao EUREP, sa maksimalnim iznosom od 50 milijardi evra. Po završetku tehničkog procesa priključenja, Narodna banka će moći brzo da dođe do devizne likvidnosti u slučaju šokova za finansiranje ili naglo povećane potražnje za evrima.

Mehanizam nije poklon i nije kredit u klasičnom smislu. Funkcioniše na principu zamene - centralna banka dobija evre, a kao obezbeđenje daje visokokvalitetne hartije od vrednosti denominovane u evrima. Znači novac je dostupan samo utoliko ukoliko ima šta da se založi.

EUREP je trajan instrument Evrosistema, uspostavljen za podršku nesmetanom sprovođenju monetarne politike. Obezbeđuje stalan pristup likvidnosti u evrima za centralne banke i monetarne vlasti izvan evrozone, a njime upravlja pet nacionalnih centralnih banaka pod koordinacijom ECB. Prema objavama, centralne banke uključene u EUREP moći će da povlače sredstva od četvrtog kvartala ove godine.

Razlika u odnosu na prethodnu liniju

Dosadašnja repo-linija od 400 miliona evra uspostavljena je za vreme pandemije, kao privremena mera, i poslednji put je produžena do 31. januara 2027. godine. To znači da je bila nešto što se svake godine mora obnavljati, sa svim rizicima koje nosi zavisnost od redovnog produžavanja.

EUREP je drugačija vrsta instrumenta - trajan, sa znatno većim kapacitetom i širim obuhvatom. Razlika između privremene pandemijske mere i stalnog mehanizma je razlika u tome koliko te ozbiljno tretiraju.

Zašto je ovo dobra vest a da nije rešenje

Iz Narodne banke naglašavaju da su devizne rezerve na visokom nivou i predstavljaju primarni zaštitni mehanizam za održavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, a EUREP je dodatna podrška otpornosti sistema.

To je tačna formulacija i vredi je ponoviti onako kako je izrečena - ova linija nije znak da nešto nije u redu, nego mreža ispod užeta. Najbolje stanje je ono u kojem se sa nje nikada neće povući nijedan evro.

Ali postoji i druga dimenzija. Pristup trajnom instrumentu Evrosistema ne daje se svakome. To je tehnička, gotovo nevidljiva forma približavanja evrozoni - od onih koje se ne obeležavaju konferencijama za novinare i zastavama, ali menjaju kako finansijska tržišta gledaju na državu.

Dok političko približavanje EU godinama stoji na istom mestu, monetarno tiho napreduje kroz sporazume koje malo ko čita. Pitanje je da li će se ikada sresti.