Maldivi su mesto koje svi prepoznaju sa fotografije, a gotovo niko ne ume da smesti na kartu. Oko 450 kilometara južno od Indije i Šri Lanke, 1.190 ostrvaca raspoređenih u 26 atola - koralnih prstenova koji zatvaraju unutrašnje lagune. Prosečna visina nad morem je nešto više od dva metra. To je i sva lepota i sav problem ove države u jednoj cifri.

Svet je pod površinom, ne nad njom

Ono što prodaje Maldive nisu vile. Voda ima oko 27 stepeni veći deo godine, što znači da nema sezone u kojoj je plivanje neprijatno. Pod njom živi preko 2.000 morskih vrsta - ribe sa grebena, mante, murine i 26 vrsta ajkula, uključujući kitopsinu (ajkulu kita). Sa običnom maskom i disalicom vide se kornjače, raže i bezopasne mlade ajkule. Oni koji idu dublje nailaze na mante sa rasponom peraja do pet metara.

To je razlika između Maldiva i bilo koje druge plaže sa belim peskom: tu atrakcija nije prizor, nego ono što je pod njim. Greben je razlog zašto ostrva uopšte postoje, i taj isti greben je prvo što strada od zagrevanja okeana.

Jedno ostrvo, jedan hotel

Od hiljade ostrva, oko stotinu ima po jedan jedini resort. To je model: ne deliš plažu ni sa kim zato što je plaža deo smeštaja. Bungalovi na pesku, kolibe skrivene u zelenilu, ili vile na stubovima nad vodom. Među većim imenima su „Six Senses Kanuhura” sa vilama nad vodom, „The St. Regis Maldives Vommuli Resort” u atolu Dhaalu sa jednim od najimpresivnijih spa-centara u Indijskom okeanu, i „Soneva Jani” u atolu Noonu, poznat po ogromnim vilama sa privatnim bazenima, toboganima koji završavaju direktno u laguni i opservatoriji za posmatranje zvezda.

Tu vredi biti iskren. Ovo je destinacija čiji je biznis-model ekskluzivnost, a ekskluzivnost ima cenu koja za najveći deo čitalaca neće biti realna ove godine. Ali informacija da postoji deo Maldiva koji nije takav ipak je korisna.

Drugi Maldivi

Osim Malea, prestonice, postoje naseljena ostrva kao Tulusdu, Hulhumale, Mafuši i Rasdu gde ima ribarskih sela, pijaca i zanatstva. Tamo se vidi i „bodu beru” - tradicionalni ples i perkusije koji počinju sporim njihanjem, a završavaju u ritmu koji liči na trans. To je deo koji ne ulazi u reklame, a jedini je deo gde srećeš ljude koji tamo žive, a ne ljude koji ti nose piće.

Hrana se vrti oko ribe i kokosa, iako se veliki deo proizvoda uvozi. Tradicionalni recepti su „garudija”, riblja supa, i „kulhi boakiba”, pogača od slane tune i kokosa.

Kada i kako se stiže

Temperatura se kreće između 26 i 31 stepen tokom cele godine. Monsuni traju približno od maja do oktobra, što znači da je preporučeni period za vedro nebo i mirno more od novembra do aprila. Direktnih letova sa evropskih aerodroma do Maldiva praktično nema - putuje se sa najmanje jednim presedanjem. Između ostrva se ide brodom ili hidroavionom, a pošto je većina resorta na privatnim ostrvima, transfer obično organizuje hotel.

Osim ronjenja i odmora, nudi se joga nad okeanom, ribolov na zalasku sunca tradicionalnim čamcem „doni”, masaže u podvodnim prostorijama, časovi maldivskog kuvanja, posmatranje zvezda sa izuzetnom vidljivošću i večera u podvodnim restoranima. Da li sve to vredi toliko koliko košta, odluka je koju svako donosi sam. Da li će greben biti takav i za dvadeset godina, pitanje je na koje ni jedan od hotela ne odgovara.