Posle incidenta sa ruskim dronom u Rumuniji, na koji Evropska komisija brzo reagovala sa oštrim izjavama, ruski zamenik-predsednika Saveta za bezbednost Dmitrij Medvedev odgovorio je istim tonom. Prema njemu, „sve zemlje u EU treba da ćute na ovu temu. Evropske zemlje su direktni učesnici u ratu sa Rusijom."

Medvedev odbio stav da su evropske zemlje „neutralni posmatrači". Prema njemu, one aktivno podržavaju Ukrajinu putem oružja, delova za dronove i obaveštajnih informacija. „Civilna infrastruktura u Rusiji trpi napade omogućene od evropske involviranosti", dodao je. I tada došao deo za naslov: „Kao stanovništvo zemalja u ratu, nećete moći mirno da spavate." Sa posebnom pažnjom - izjava targetirala lokacije sa fabrikama za dronove.

To je retorika koju Moskva praktikuje sve češće u poslednjim mesecima. Ideja je jednostavna: zamagljivanje razlike između „podrška Ukrajini" i „učešće u ratu". Ako je EU u ratu - tada ruski udari ka evropskoj infrastrukturi nisu eskalacija, oni su „odgovor". To je diplomatska predpriprema za nešto što Moskva već planira.

Za balkanske zemlje - koje nisu članice EU, ali su geopolitički u istom bloku - ovo nije samo ruska bučava. To je signal da sledeća faza ovog rata neće biti ograničena na ukrajinsko tlo. Rumunija je članica NATO. Poljska je članica NATO. Bugarska je članica NATO. Svaki ruski udar po njihovoj infrastrukturi - „slučajan" ili ne - testira odgovor alijanse. Pitanje je da li će 32-te članke NATO reagovati zajedno, ili će svaka od njih da pravi svoje proračune. I da li Medvedev zna odgovor pre nas.