Premijer Hristijan Mickoski ponovo je otvorio najtežu temu u makedonskoj politici - zahteve Bugarske. Njegova poruka je da ti zahtevi nisu novi: isti su kao 2022. godine, isti koje je prethodna vlast već prihvatila. Samo što se ovog puta, tvrdi on, ustavnim izmenama ne zatvara pitanje, već se otvara Pandorina kutija.

„Ovo otvara Pandorinu kutiju“, izjavio je Mickoski. „Sledi akcioni plan, potom rad istorijske komisije, potom Protokol 2, sa još oko petnaest dodatnih zahteva koje država treba da ispuni.“ Drugim rečima - ustavne izmene nisu kraj, već prvi korak po kome dolazi još petnaest.

U srcu spora, kao i uvek, je identitet. „Za nas je Goce Delčev deo makedonskog identiteta, za njih je bugarski. Ilindenski ustanak je deo našeg identiteta, oni ga nazivaju Preobraženski“, podsetio je premijer. To su razlike koje se ne rešavaju potpisom, a ipak se baš potpis traži.

O susretu predsednice Siljanovske-Davkove sa bugarskom v.d. predsednicom Jotovom u Sofiji, Mickoski je bio uzdržan: „Zaista ne znam šta bih mogao da očekujem.“ Istovremeno je ponovio da lično želi dobre odnose sa susedima, ali da će kao premijer štititi identitet - princip koji je nazvao „dvosmerna ulica“.

Tu je i ono što svaki građanin već zna iz iskustva. Svaka vlada obećava da će zaštititi identitet, svaka opozicija tvrdi da ga druga prodaje. A Bugarska, u međuvremenu, samo drži istu listu zahteva i čeka. „Ne obećavamo čuda, jer nismo čudotvorci“, rekao je Mickoski. Možda jedina iskrena rečenica u celom procesu - i jedina sa kojom bi se sve strane složile.