Ukrajinski i zapadni monitoring-kanali noćas su digli uzbunu: Rusija navodno priprema jedan od najmasovnijih vazdušnih napada od početka rata - kombinovano lansiranje raketa i do 900 dronova, s mogućom upotrebom nove balističke rakete „Orešnik". Koliko je od ovoga realna pretnja, a koliko psihološki rat, teško je odvojiti - i baš to je poenta ovakvih objava.

Prema izvorima koji prate kretanje ruskih snaga, napad bi dolazio iz sedam različitih pravaca istovremeno - taktika sinhronizovanih naleta namenjena da preoptereti ukrajinsku protivvazdušnu odbranu. Dodatno, izveštava se o podizanju strateške avijacije, teških raketonosača Tu-95 i Tu-22. Ukrajinski kanali otvoreno pozivaju građane da ne ignorišu sirene i odmah potraže sklonište.

Pravi strah ima ime: „Orešnik". Reč je o hipersoničnom sistemu s višestrukim bojevim glavama koje se kreću brzinama koje postojeći zapadni sistemi u Ukrajini, uključujući i Patriot, ne mogu efikasno da presretnu. Kombinacija - stotine dronova-kamikaza koji troše municiju odbrane i otkrivaju radarske pozicije, krstareće rakete s bombardera, i na kraju hipersonični udar - zamišljena je kao razoran potez na energetsku i vojnu infrastrukturu.

Tu vredi zastati. Najveći deo ovih „najava" dolazi od monitoring-kanala i anonimnih izvora, upakovanih u jezik panike. Da li se svaka najava „najmasovnijeg napada dosad" ostvaruje? Istorija ovog rata puna je ovakvih najavljivanih apokalipsi koje završavaju kao još jedna teška, ali ne i prelomna noć. Strah je sam po sebi oružje - i obe strane znaju kako da ga koriste.

Za balkanskog čitaoca, koji pamti kako se gradila ratna psihoza i kod nas, ovo je poznata partitura. Kad se svake noći najavljuje kraj sveta, na kraju prestaješ da slušaš - a baš to je najopasniji trenutak, kad se prava opasnost više ne razlikuje od buke. Zato su činjenice važne: šta je zaista poletelo, šta je zaista palo, i ko ima interes da ti veruješ u najgore još pre nego što se dogodi.