101.022 rade bez prijave, 90.020 su nezaposleni: siva brojka je nadmasila zvanicnu

Nezaposlenost je pala na 11,3 odsto. Vlada to moze da stavi na bilbord. Ali u istom kvartalu broj neformalno zaposlenih stigao je do 101.022 ljudi - vise od svih zvanicno nezaposlenih u zemlji, kojih je 90.020.

Znaci imamo vise ljudi koji rade bez ugovora nego ljudi koji uopste nemaju posao. To je brojka koja govori pravo stanje na trzistu rada, a ne stopa sa bilborda.

Prema podacima Drzavnog zavoda za statistiku za drugo tromesecje 2026. godine, aktivno stanovnistvo iznosi 798.718 lica, od kojih su 708.698 zaposleni. U poredjenju sa istim periodom prosle godine, broj zaposlenih belezi rast od jedan odsto, a broj nezaposlenih smanjen je za 1,5 odsto. Stopa aktivnosti je 52,5 odsto, stopa zaposlenosti 46,6 odsto.

Gde radi tih sivih sto hiljada

Neformalna zaposlenost porasla je za 7,2 odsto u odnosu na prethodno tromesecje. Najveci deo - 51.487 lica, ili 51 odsto - radi u poljoprivredi, sumarstvu i ribarstvu. Dodatnih 17,2 odsto je u gradjevinarstvu.

Obe delatnosti su sezonske, sto znaci da je deo skoka ocekivan. Ali sezonski argument objasnjava zasto brojka raste leti, a ne zasto uopste postoji sto hiljada ljudi koji rade bez prijave. Oni nemaju staz, nemaju bolovanje, nemaju osnovu za penziju. Njihov rad ulazi u BDP, ali ne ulazi ni u jedan njihov licni dokument.

Neformalna zaposlenost nije samo rad na crno u uzem smislu. Obuhvata radnike bez formalizovanog ugovora, samozaposlene u neformalnim ekonomskim jedinicama i neplacene porodicne radnike - zenu koja celu godinu radi na njivi koja nije njena, sina koji pomaze u gradjevinskoj firmi svog oca.

Ko ostaje napolju

Nezaposlenost mladih uzrasta od 15 do 29 godina dostize 24 odsto - dvostruko vise od nacionalnog proseka. Ucesce zena na trzistu rada je 43 odsto, naspram 62,4 odsto kod muskaraca. Medju nezaposlenima, 63,6 odsto su muskarci, 36,4 odsto zene. Medju zaposlenima - 57,7 odsto muskarci, 42,3 odsto zene.

A stopa od 11,3 odsto, koja se kod nas cita kao uspeh, gotovo je dvostruko visa od proseka u Evropskoj uniji, gde je u junu iznosila sest odsto, odnosno 6,3 odsto u evrozoni.

Brojka pada. Pitanje je da li pada zato sto ljudi nalaze posao, ili zato sto prestaju da se prijavljuju kao nezaposleni - i odlaze na njivu gde ih niko ne broji.