Nemačka pivara Hofbräuhaus Wolters, sa gotovo 400 godina neprekinute tradicije, proglasila je bankrot. Kad jedna institucija koja je preživela ratove, inflacije i čitave imperije pada u mirno vreme, to nije samo biznis-vest - to je simptom nečega većeg.

Razlozi su dosadno konkretni: dramatično povećani troškovi energije za proizvodnju i pasterizaciju, skuplji transport, ambalaža, slad i hmelj, i - možda najbolnije - pala domaća potražnja. Nemac pogođen inflacijom manje troši na izlaske i na tradicionalne proizvode. Kad i pivo postane luksuz, nešto u ekonomiji ozbiljno škripi.

I nije izolovan slučaj. Prema nemačkom udruženju pivara, 137 pivara ugašeno je u poslednjih šest godina. Eksperti upozoravaju da će se bez preokreta u troškovima tradicionalne lokalne pivare s vekovnim nasleđem nastaviti gasiti, a tržište će se konsolidovati u rukama nekoliko globalnih giganata.

Za Balkan, gde se lokalni proizvođači - od pivara do mehana - bore s istim pritiscima, ovo je poznat film. Kad mali padaju, ne pada samo jedan biznis; pada deo identiteta jednog mesta. Pitanje koje Nemačka sad sebi postavlja mi odavno živimo: kad sve ostane u rukama nekoliko korporacija, šta ostaje od ukusa mesta gde smo rođeni?