Bitka za Ustavni sud u Poljskoj: opozicija traži vanredne izbore, ali sama nema 307 glasova

Poljska se ponovo svađa oko toga ko kontroliše Ustavni sud - i ovog puta je ispred zgrade stajala policija. Kriza je izbila 30. oktobra, kad je sutkinja Ana Korvin-Pjotrovska objavila odluku kojom privremeno uklanja predsednika suda Bogdana Švjenčkovskog i sama preuzima rukovođenje. Švjenčkovski, blizak opozicionoj stranci Pravo i pravda (PiS), odluku ne priznaje.

Ispred zgrade je raspoređen veliki broj policajaca, a pristalice opozicije izašle su na protest i potez vladajuće koalicije nazvale pokušajem državnog udara. Policija kaže da je intervenisala na zahtev nadležnih zbog moguće ugroženosti bezbednosti sudija i zaposlenih i kategorički negira da je ušla u zgradu ili preuzela rad suda. Troje ljudi je privedeno nakon što su, prema policiji, preskočili ogradu.

Predsednik Karol Navrocki prekinuo je zvaničnu posetu Africi i hitno se vratio u Varšavu. Optužio je premijera Donalda Tuska za nasilno preuzimanje Ustavnog suda. Tusk je uzvratio da njegova vlada samo pokušava da vrati nezavisnost instituciji koja je, po njemu, godinama bila pod političkim uticajem prethodne vlasti.

Ako zvuči poznato, to je zato što ova priča traje od 2015. Tada je vlada Prava i pravde počela da menja sastav suda. Kad se Tusk 2023. vratio na vlast, novo rukovodstvo pokušalo je da poništi deo tih promena, ali se predsedništvo suprotstavilo. Navrocki je ranije odbio da primi zakletvu petoro sudija koje je izabrala parlamentarna većina, a rukovodstvo suda nije im dozvolilo da preuzmu funkciju. Svaka vlast „čisti” sud od ljudi prethodne - i svaka to naziva vraćanjem pravne države.

Sada opozicija traži izlaz kroz izbore. Potpredsednik Sejma Kšištof Bosak iz Konfederacije izjavio je na protestu ispred Ustavnog suda da je Poljska svedok bezakonja tipičnog za „banana republike” i da izvršna vlast zloupotrebljava policiju. Konfederacija će predložiti rezoluciju o skraćenju mandata Sejma i o tome razgovarati sa predsednikom Navrockim.

Bosak predlog vidi i kao test za partnere u Tuskovoj koaliciji. „Da nema dvostruke igre - da kažu da nisu zadovoljni, a ipak da glasaju sa vladom”, rekao je. Matematika je hladna: za skraćenje mandata potrebne su dve trećine poslanika, odnosno 307 od 460, a opozicija sama nema toliko glasova. Bez prebeglih iz većine, vanrednih izbora nema.

Drugi lider Konfederacije, Slavomir Mencen, nudi „ustavni reset”: svih 15 sudija ponovo da se izabere većinom od tri petine u Sejmu, prvi mandati da se odrede žrebom, od jedne do devet godina, a sudije da polažu zakletvu pred parlamentom, a ne pred predsednikom. „Ni Tusk ni Kačinjski nikada više ne smeju da imaju uticaj na sudove”, poručio je. Lepa rečenica - samo što je izgovara političar čija stranka takođe želi da vlada.

Kriza se nastavlja. Korvin-Pjotrovska je za 3. novembar sazvala sednicu sudija o budžetu institucije za 2027, a Švjenčkovski ne priznaje odluke kojima je uklonjen. Dva predsednika jednog suda, policija pred vratima i parlament bez dovoljno glasova za izlaz. Hoće li Poljska naći put nazad do suda kojem će obe strane verovati - ili ovakvi ratovi za sudove postaju evropska svakodnevica?