Vrhovni sud zadao udarac Trampu nekoliko sati pred izbore: glasovi više od 20.000 birača u Kaliforniji biće prebrojani

Nekoliko sati pred američke srednjoročne izbore, Vrhovni sud SAD po hitnom postupku odbio je zahtev administracije Donalda Trampa da se blokira prebrojavanje glasačkih listića više od 20.000 registrovanih birača u Kaliforniji. Federalni funkcioneri tvrde da ti ljudi nisu američki državljani. Sud nije prihvatio da interveniše.

Za Trampa je ovo još jedan pravni poraz baš u trenutku kada se republikanci bore da zadrže kontrolu nad Kongresom. A Kalifornija nije bilo koja država: to je najnaseljenija američka savezna država, tradicionalno uporište demokrata, sa 52 mesta u Predstavničkom domu - više od bilo koje druge.

Logika administracije bila je jednostavna. „Pošto je Kalifornija pomešala nezakonite i zakonite listiće, nema načina da se nezakoniti izdvoje”, napisali su u zahtevu sudu. Tražili su da Kalifornija odvoji sporne listiće i da ih ne broji dok se ne utvrdi da li su birači državljani SAD. Vršilac dužnosti glavnog državnog pravobranioca Trent Mekoter poručio je da će nastaviti da traže „svaki mogući zakonski put” da zaštite integritet izbora.

Sam spisak od 20.000 spornih birača izradilo je Ministarstvo za unutrašnju bezbednost i poslalo ga vlastima Kalifornije i okruga Los Anđeles. Kalifornija je uzvratila da ima stroga pravila koja sprečavaju glasanje nedržavljana i da je federalni spisak netačan i pun grešaka.

Važno je i ono što sud nije rekao. On nije utvrdio da su svi sa spiska američki državljani - samo je odbio da se hitno meša u brojanje glasova. I nije prvi ovakav udarac: u septembru je Vrhovni sud odbio i zahtev administracije da se ograniči glasanje poštom, koje tradicionalno ide u prilog demokratama. Prema Ustavu SAD, izbore sprovode savezne države, a federalna vlast ima samo mogućnost nadzora.

Amerikanci danas biraju svih 435 poslanika u Predstavničkom domu i 35 senatora - 33 na redovnim i dvojicu na vanrednim izborima - a u više država biraju se i guverneri. Republikanci sada kontrolišu oba doma, ali u Predstavničkom imaju tesnu većinu. Demokratama je potrebno neto četiri mesta više da ga preuzmu. Ako uspeju, moći će da otvaraju istrage protiv administracije i da koče zakone koje Tramp podržava u preostale dve godine mandata.

Glavne teme kampanje su visoki troškovi života, ekonomija, imigracija i rat sa Iranom. Ali epizoda pred same izbore pokazuje nešto drugo: kada vlast u poslednjem trenutku pokušava da odluči čiji će se glasovi brojati, a čiji ne, jedina brana su institucije. Da li bi kod nas sud imao hrabrosti da vlasti kaže „ne” nekoliko sati pred otvaranje biračkih mesta?