Čarls III nazvao ropstvo sramnim poglavljem koje ga ispunjava užasom: izvinjenja nema, a o odšteti London ne nudi ni razgovor

Kralj Čarls III stao je pred lidere 56 zemalja Komonvelta na samitu CHOGM na Antigvi i Barbudi i izgovorio rečenicu koju su Karibi čekali decenijama: transatlantska trgovina robljem je sramno poglavlje koje ga, kako je rekao, ispunjava užasom i dubokom ličnom tugom. Snažne reči. Samo što reč koja se najviše tražila - „izvinite” - nije izgovorena.

Pre govora Palata je najavljivala da kralj neće zaobići najsramnije strane prošlosti. I zaista ih nije zaobišao - opisao ih je. Ali jedno je opisati, a drugo preuzeti odgovornost. U britanskom sistemu takav korak ne pravi kralj na svoju ruku, već vlada, a ona je liniju povukla unapred.

Premijer Endi Bernam izjavio je da je „spreman” da razmisli o izvinjenju i ponudio razgovore o izvinjenju za ropstvo - ali ne i o finansijskoj odšteti. Drugim rečima: o rečima može da se pregovara, o parama ne. Poznat model: velika sila priznaje krivicu na papiru, a kesu drži zatvorenu.

Ispred sale okupio se mali protest sa zahtevom za izvinjenje i reparacije. Unutra je premijer Antigve i Barbude Gaston Braun - jedan od najglasnijih zagovornika odštete za ropstvo - posle govora toplo dočekao kralja. Diplomatija u dve slike: napolju zahtevi za reparacije, unutra topao prijem.

Čarls nije govorio samo o prošlosti. Govor je obuhvatio poverenje među državama, sukobe, tehnologiju, klimatske promene i propadanje prirode, uz poruku da zemlje Komonvelta mogu da uče iz prošlosti i zajedno grade budućnost. Klasičan kraljevski repertoar: široko, dostojanstveno i bez ijedne obaveze koja bi nešto koštala.

Turneja ga je pre toga vodila u državne posete Bahamima i Gvajani, a na Antigvi mu se pridružila i kraljica Kamila. Poslednja etapa trebalo je da bude najteža - i kralj ju je prošao govorom koji mediji već nazivaju istorijskim. Pitanje je da li će se Karibi zadovoljiti istorijskim govorom, kad traže nešto što se meri parama i zvaničnim „izvinite”.