Industrija nege kože naišla je na svoju sledeću granicu i ona nije na licu, nego u grlu. „Pijuća nega” je ime koje su dobili dodaci, prahovi i napici koji obećavaju da će se koža popraviti iznutra. Formulacija je lepa. Pitanje je da li radi.

Definiciju daje dermatolog Simon Urijan: dodaci, napici, prašci ili hranljive materije formulisane da podrže zdravlje kože iznutra. Sastav obično sadrži kolagenske peptide, hijaluronsku kiselinu, vitamine, minerale, antioksidanse i biljna jedinjenja.

Odgovor stručnjaka je zanimljiviji od svakog „da” ili „ne”. Oni kažu da tu postoji kombinacija nauke i marketinga, da su rezultati diskretni i postepeni, i da nikada nisu uporedivi sa medicinskim tretmanom. Nijedan napitak ne uklanja duboku boru i nijedan ne vraća izgubljeni volumen lica. To je rečenica koju nijedna reklama neće staviti na etiketu.

Sastojci sa najviše potkrepe su hidrolizovani kolagenski peptidi, oralna hijaluronska kiselina, vitamini C i D, cink, gvožđe, astaksantin, polifenoli, omega-3 masne kiseline i karotenoidi. To nije kratka lista i nije izmišljena - to je lista sastojaka za koje postoji nekakva literatura, što je više nego što se može reći za polovinu police.

Znaci za bežanje su jednako konkretni. Reči „detoks” i „čišćenje”. Odsustvo navedene doze. Obećanje instant efekta zatezanja. I svaki natpis koji sadrži „čudo” u bilo kojoj varijanti. Ako ti proizvod ne govori koliko ima čega, on ti ne prodaje sastav - prodaje ti kutiju.

Vremenski okvir koji daju specijalisti je četiri do osam nedelja za prve promene, i dva do tri meseca za nešto što se zaista vidi. To znači da jedan ciklus kod nas košta koliko nekoliko meseci redovne kupovine. Računica je lična, ali neka bar bude računica, a ne nada.

Zaključak stručnjaka je „da, ali sa ogradom”. Pijuća nega može biti dodatak serumima, profesionalnim tretmanima i redovnim navikama. Nije zamena ni za jedno od to troje. Industrija lepote oduvek je najbolje zarađivala na mestu gde se nada susreće sa nestrpljenjem - a ovog puta je prodaje u bočici.