Veo je deo nevestinskog izgleda o kojem se najmanje govori i u kojem je najvise sakriveno. Na kraljevskim svadbama on gotovo nikad nije samo tkanina - on je poruka, nasledje ili racun koji je neko platio. Evo sta su zapravo nosile deset nevesta sa evropskih dvorova.

Kraljica Viktorija, 10. februar 1840. godine, Kraljevska kapela u palati Sent Dzejms. Njen veo od cipke iz Honitona bio je dug oko 3,6 metara i sirok 68 santimetara, a umesto dijademe nosila je krunu od cveta pomorandze. To je svadba iz koje potice gotovo sve sto danas smatramo „tradicijom” - ukljucujuci belu vencanicu.

Kraljica Elizabeta Druga, 20. novembar 1947. godine, Vestminsterska opatija. Egipatski svileni til, ucvrscen dijademom Fringe stvorenom 1919. godine. Dijadema se slomila pred samu ceremoniju i bila je popravljena na vreme - detalj koji je dvor tada precutao i koji je izasao tek kasnije.

Dijana od Velsa, 29. jul 1981. godine, katedrala Svetog Pavla. Rucno vezeni svileni til Pegi Amplbi, sa 10.000 mikrobisera i sedefnim listicima koji su mu davali efekat „vilinskog praha”. Drzala ga je dijadema porodice Spenser - njena, ne dvorska, sto je i tada bilo procitano kao poruka.

Maksima od Holandije, 2. februar 2002. godine, Nova crkva u Amsterdamu. Svileni til koji je dizajnirao Valentino, rucno vezen cvetnim motivima, ucvrscen dijademom sastavljenom od biserne kraljice Beatriks i pet zvezdanih broseva kraljice Eme. Dijadema sastavljena od delova dve prethodne zene - najpreciznija moguca metafora za ulazak u jednu porodicu.

Meri od Danske, 14. maj 2004. godine, katedrala u Kopenhagenu. Irska cipka starija od sto godina, prvi put nosena od princeze Margarete od Konota 1905. godine, zatim od kraljice Ingrid 1935, a potom i od drugih danskih nevesta. Ne kupuje se nova - dodaje se ime na spisak.

Donja Leticija, 22. maj 2004. godine, katedrala Almudena u Madridu. Trougaono parce dugo tri metra i siroko dva metra u osnovi, rucno vezeno motivima ljiljana i zita po tehnikama iz devetnaestog veka. Bio je licni poklon tadasnjeg princa Felipea, a drzala ga je pruska dijadema.

Viktorija od Svedske, 19. jun 2010. godine, katedrala Svetog Nikole u Stokholmu. Istorijska cipka porodice Bernadot, ranije nosena od kraljice Silvije 1976. godine, u kombinaciji sa dijademom sa sedam kameja u zlatu i biserima.

Kejt Midlton, 29. april 2011. godine, Vestminsterska opatija. Jednostavan til boje slonovace sa cipkom na rubovima, skracen ispod struka umesto da se vuce preko slepa - sto je bila svesna odluka za manje raskosi. Drzala ga je dijadema Cartier koju je Elizabeta Druga dobila za svoj osamnaesti rodjendan.

Megan Markl, 19. maj 2018. godine, kapela Svetog Djordja u Vindzoru. Pet metara svilenog tila vezenog sa 53 cveta iz zemalja Komonvelta, plus dva dodatna: makasar iz vrtova palate Kensington i kalifornijski mak iz njene rodne drzave. Dve stabljike zita stajale su za milosrdje i ljubav. To je veo koji je bukvalno politicka karta - i tako je i procitan.

Teodora od Grcke, 28. septembar 2024. godine, katedrala Blagovesti u Atini. Istorijska irska cipka koju su ranije nosile tri kraljice i tri princeze povezane sa danskim dvorom, medju njima Margareta od Konota, Ingrid, Ana Marija, Meri, kao i princeze Aleksija i Benedikta.

Sest od ovih deset velova su pozajmljeni, nasledjeni ili poklonjeni. Samo nekoliko je napravljeno od nule za tu nevestu. Za porodice koje mogu da kupe sta zele, to je svestan izbor - komad mora da nosi ime pre nje. Kod nas cipka od bake obicno zavrsi u fioci, a ne na glavi. Pitanje je zasto.