Flan od jaja je desert koji nema gde da se sakrije. Šest sastojaka, nijedan nije skup, nijedan nije egzotičan. Sve što može da krene naopako kreće naopako u tehnici, ne u spisku za pijacu. Zato recept Saula Kraviota, olimpijskog kajakaša i pobednika kulinarskog šoua, vredi pročitati do kraja - on ne dodaje ništa, samo ne žuri.

Sastojci su šest jaja, pola litra punomasnog mleka, dvesta grama šećera, jedan štapić cimeta, kora jednog limuna i još četrdeset grama šećera sa dve kašike vode za karamel. To je sve.

Prvi korak je ono što većina preskače. Mleko se zagreva sa limunovom korom i cimetom do ključanja, zatim se sklanja sa vatre i hladi potpuno. Ne mlako. Potpuno. Ako se toplo mleko sipa preko jaja, dobijaš kajganu sa mirisom cimeta, i nema povratka nazad.

Jaja i dvesta grama šećera se mešaju bez jakog mućenja. Mehurići vazduha se ne žele - oni kasnije prave strukturu šupljom. Ohlađeno mleko se cedi kroz sito da bi se izvadili cimet i kora, dodaje se jajima i tada se meša rukom dok smesa ne postane jednolična.

Karamel se pravi odvojeno: četrdeset grama šećera sa dve kašike vode u tiganju koji ne lepi, do tamne ćilibarne boje. Sipa se odmah u kalup i okreće da obloži i dno i strane. Tu se radi sa sekundama - karamel koji postoji pola minuta duže nego što treba postaje gorak.

Smesa ide u kalup, kalup ide u posudu sa vodom, i sve to u rernu na sto šezdeset stepeni, četrdeset pet do pedeset minuta. Vodeno kupatilo nije dekoracija i nije stari običaj - ono je jedini razlog što se flan peče ravnomerno umesto da se zgruša spolja dok je sredina još tečna. Provera je čačkalicom: izlazi li čista, gotovo je.

I poslednji deo, onaj zbog koga polovina ljudi odustaje: flan mora da se ohladi potpuno, zatim da odstoji u frižideru, i tek onda da se prevrne. Jednim odlučnim potezom, ne sa kolebanjem. Topao flan koji se prevrće se raspada, i nikakva veština ga ne spasava. Ta spremnost da se čeka je cela razlika između domaćeg deserta i deserta koji izgleda kao da ga je pravio neko ko zna.