Spavaš na leđima? Ispada da si „dominantan lider sa potrebom za kontrolom". Spavaš u embrion-pozi? Tvrd spolja, osetljiv iznutra. Psihološki testovi i svi frojdovski upitnici tu teoriju gledaju s dosadom i više joj ne veruju. A ipak, članci o „položaju spavanja i ličnosti" se pojavljuju svake sezone.

Šest tradicionalno pominjanih položaja - embrion, balvan (na boku s rukama dole), molioc (na boku s rukama gore), vojnik (leđa s rukama uz telo), na stomaku i zvezda - imaju različite atribucije u popularnoj psihologiji. „Balvani" su „opušteni i društveni", vojnici „disciplinovani i rezervisani", oni na stomaku „anksiozni i nervozni". Zvuči dobro na koktel-večeri, ali ne drži pod naukom.

Klinička psihološkinja Monserat Gera je direktna: „Zaključci o ličnosti iz jednog konkretnog ponašanja, poput položaja spavanja, nisu mnogo verodostojni." To je suštinski problem cele industrije ličnih „brzih testova" - uzimaš jednu promenljivu i gradiš ceo zaključak na njoj.

Šta zaista određuje položaj spavanja? Udobnost. Bol u leđima ili vratu. Temperatura. Tip dušeka. Partner koji zauzima više od polovine kreveta. Ti faktori su uvek snažniji od bilo kakvih „psiholoških sklonosti" - to je istraživano u nizu studija o kvalitetu sna, i rezultati su dosledni.

Ipak, nešto u ovoj priči nas privlači. Volimo da verujemo da i u nesvesnom stanju telo otkriva nešto o našim unutrašnjim stanjima. I možda ima nečega u tome - ali ne u tako bukvalnom smislu. Ako često menjaš poze noću, verovatno si napet zbog nečega. Ako spavaš čvrsto u jednoj pozi, verovatno si umoran ili upao u rutinu. To je sve. Nije „psihološki portret", već prosta biološka reakcija.