More, ali bez talasa koji te mlate. So, ali bez straha da će te struja odneti. Portugal ima celu kolekciju prirodnih bazena - udubljenja izdubljenih od lave, zaštićenih među stenama, otvorenih ka Atlantiku - gde okean ulazi mirno i ostaje pitom.

Najpoznatiji su oni u Porto Monizu, na severoistočnom delu Madeire. Bazeni od vulkanske lave, u kojima se voda stalno obnavlja s plimom. Ima besplatnih delova i delova s ulazom, zavisno od udobnosti koju tražiš. Na samo deset minuta od glavnog grada ostrva je Doca do Cavacas - nastao od vulkanskih erupcija, s tunelom za pristup, kabinama, spasiocima i restoranom. Oni koji žele divlju sliku odlaze u Seixal, okružen stenama i vodopadima.

Kopno isto tako krije bisere. Azenhas do Mar je na petnaest minuta od Sintre i četrdeset pet od Lisabona - bazen pokraj okeana, u podnožju krečnjačkih kuća prilepljenih za stenu, sa stepenicama koje vode do vidikovca. A kod Porta, u Lesi da Palmeiri, nalazi se Piscina das Marés - bazen koji je projektovao dobitnik Prickera, Alvaro Siza, proglašen nacionalnim spomenikom. Plivanje među stenama i arhitekturom u isto vreme.

Azori su posebna priča. U Vili Franka do Kampo bazen sedi u ugašenom krateru ostrvceta pored obale Sao Migela - do tamo se stiže samo brodom, a pod površinom te čeka svet idealan za ronjenje. Na Kaloura, pak, zaštićena uvala pokraj ribarske luke nudi bistru vodu usred dramatičnog pejzaža.

I na jugu, u Algarveu, kod Benagila, je Algar Seco - stenaste formacije izvajane od vetra i vode, s drvenim stazama i vodom toliko plavom da liči na filter, samo što nije. Devet mesta, jedan zaključak: ne moraš da tražiš savršenu plažu kad ti je priroda već napravila bazen. Pitanje je samo - zašto tako malo ljudi zna za ovo, a toliko mnogo letuje natrpano na iste tri plaže?