Satira koštala 500.000 evra godišnje: Beograd izašao na ulicu nakon što je fond iz Lisabona ukinuo emisiju

Trinaest godina jedna satirična emisija ismevala je vlast u Srbiji. Sada je nema, a objašnjenje je - knjigovodstveno.

Hiljade ljudi izašle su na ulice Beograda zbog ukidanja „24 minuta”, emisije Zorana Kesića. Protest su organizovala novinarska udruženja, među njima NUNS i UNS, uz podršku medija poput N1 i Nova.rs. Kolona je prošla pored Skupštine i pored Predsedništva - dve adrese izabrane tako da poruka ne traži dodatno objašnjenje.

Zvanični razlog: 500.000 evra

Novi vlasnik televizije Nova S, portugalski investicioni fond Alpac Capital, naveo je finansijske razloge. Prema njima, program je koštao preko 500.000 evra godišnje za manje od 30 sati sadržaja. Brojka je tačna onoliko koliko je nesporna - ali sama po sebi ne objašnjava zašto posle trinaest godina neko odjednom otvara kalkulator baš nad ovom emisijom, a ne nad nekom drugom.

Kesić smatra da je odluka politička, s obrazloženjem koje je teško odbaciti: humor stiže do publike do koje vesti ne stižu. Najavljeno je da emisija nastavlja na Jutjubu od 19. septembra.

Ono što su rekli na trgu

„Pretrpeli smo previše poraza kao profesija i kao društvo. Ne možemo više to da prihvatamo”, izjavio je predsednik NUNS-a, Željko Bodrožić. Olivera Kovačević iz izvršnog odbora UNS-a bila je direktnija: „Društvo koje odgaja poslušne propagandiste umesto novinara nema budućnost.”

Glumica Ceca Bojković upitala je da li vlasti zaista veruju da će gašenjem jedne emisije ućutkati nezadovoljstvo građana, i dodala da se zemlja temeljno promenila u poslednjih 14 godina.

Vlasnik iz Lisabona, efekat u Beogradu

Ovde ima detalj koji zaslužuje pažnju. Odluku nije donelo ministarstvo, ni regulatorno telo, ni sud - doneo ju je fond sa sedištem izvan zemlje, na osnovu tabele s troškovima. To je najčistija verzija moderne cenzure: niko ništa nije zabranio, prosto se stavka više nije isplatila.

Pitanje koje se odavde vraća nazad ka regionu neugodno je upravo zato što je primenljivo svuda. Kada mediji prelaze u ruke fondova koji gledaju isključivo u trošak po satu programa, ko će finansirati sadržaj koji smeta vlasti? Odgovor je zasad Jutjub - i to nije rešenje, to je privremeno sklonište.